ZAŠTO SU BUGARSKI OKUPATORI MUČILI I UBIJALI SRPSKE SVEŠTENIKE IZ OKRUGA TIMOČKOG? (21)

Autori: Dobrila i Brana Filipović

 

Prvi oktobar 1915. Topovi se čuju sa Vrške Čuke. Naši misle, Bogu hvala, stiže pomoć od braće pravoslavne, možda će se otadžbina spasiti. Avaj, braća zabadaju „nož u leđa“, srpska vojska odstupa, nema se kud. Ostaju narod, žene, starci, najač. Ko će da ih brani, čuva, ispomaže. Država je pribegla jedinom rešenju: naređeno je da sveštenici ostanu uz narod, da brinu o rodu svome. No, čim su Bugari okupirali istok Srbije, prvo su se obrušili na sveštenike znajući da je to „stožer oko kojeg se narod okuplja“. Bugari su žarko želeli da okupirane krajeve zadrže za sebe, a narod da asimiliraju. Plan je skrojen. Jedan po jedan sveštenik je pozivan u Vidin kod bugarskog vladike na „usavršavanje“. Ne, nisu tamo stizali, nestajali su pod okriljem noći. Umesto Vidina, „videli“ su svoje grobove, kako koji,  na  Kraljevici, neki na Vrškoj Čuki, drugi između Zaječara i Velikog Izvora i Knjaževca i Zaječara.

Spomenik oslobodiocima u centru Minićeva

Na zverski način mučeni i ubijani ostavljali su naši sveštenici svoje živote za srpstvo i Srbiju… Nisu, dakle, jedino stradali vojska i narod u povlačenju, u zbegovima i bežaniji, slobodu su skupo platili i oni koji su ostali na kućnom pragu. Na svom ognjištu, i sa svojim narodom. U Pomeniku heroja Okruga Timočkog 1912 – 1919.(Boško Aćimović, 1922. Zaječar, štamparija Sretena Dikovića) nalazimo imena tih stradalnika iz Okruga Timočkog.

Podaci o sveštenicima…

Milenko M. Gojić, sveštenik Velikoizvorski, Živojinin Tasić, sveštenik Kraljeva sela (Minićeva), pogubljen kod Vrške Čuke, mesto „Šantlovo“, Vladimir Rašić, sveštenik Vražogrnački, Đorđe Petrović, član Duhovnog suda, Sima Jovanović, kapelan i Pavle Jovanović, sveštenik Velikojasikovački pobijeni su kod istočne Kraljevice i zatrpani u rov odakle su posle oslobođenja preneti i svečano sahranjeni kod crkve u Zaječaru.  Slede: Laza Popović, Rgotski, Radisav Pešić, Grljanski i Petar Savić, Slatinski pobijeni su na putu Zaječar – Izvor i zatrpani u rov, ali je to neko primetio, tako da su ih Bugari preneli u nepoznato mesto. Nadalje: prota Laza Petrović, Knjaževački, Dobrosav Milenković, Belopotočki, Voja  Marković, Vinski, Petar i Milija Bisić, Knjaževački i Sinđel Vasilija – svi pobijeni iza Vrške Čuke na putu za Kulu. Grob im se ne zna. Uz njih su i: Đorđe Živković i Pera Dimitrijević, Velikosrbički i jermonah Đorđe, starešina manstira Suvodol. Sva trojica pobijeni su u podrumu u Kraljevu selu (Minićevu) i bačeni u fekalnu jamu odakle su, posle oslobođenja, izvađeni i sahranjeni u minićevskom groblju.

Sveštenik Đorđe Živković ubijen je i sahranjen u Minićevu

-Bugari su mislili da njihovom smrću zaplaše narod i da ga lakše pobugare. Postignut je suprotan efekat – piše sveštenik Drag. V. Komarčić u pomenutoj pubilkaciji, posebno podsećajući na tragičare i nesrećnike kao da su živi: „Odrasli ste u srpskom narodu i poznajate ga dobro. Možda će vas vaši savremenici zaboraviti, možda vam neće odati dužnu poštu i priznanje, ali će docnija pokolenja znati o vama i vašim delima, isto onako kao o Hadži Milentiju, Hadži Đeri i Hadži Ruvinu“.

Ovim napisom, ovim sećanjem odajemo im dužno poštovanje. Slava im.

U porti pravoslavne crkve u Sremskoj Mitrovici sahranjeno je 250 timočkih boraca izginulih u bici na Legetu

 

Na naslovnoj fotografiji: Sveštenik Živojin Tasić sahranjen je u Minićevu, mestu svog službovanja

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „TIMOČKA DIVIZIJA – DIVIZIJA SMRTI I VASKRSENJA (1914-1918.) I POMENIK HEROJA U OPŠTINI BOR“, sufinansiran iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije