ZAJEČARAC DEJAN RANĐELOVIĆ, ČUVAR “SRPSKOG ZEJTINLIKA” U ČEŠKOJ (18)

Autori: Dobrila i Brana Filipović

 

Godine 2005, nakon mnogo leta, na Vidovdan, u seocetu Jindrihovice, 25 kilometara  od Karlovih Vari, u Češkoj, episkop Raško-prizrenski Artemije služio je parastos za 7.100 Srba i 180 Rusa stradalih u logoru u vreme Prvog svetskog rata. Na tom mestu, na granici sa Nemačkom, u šumama Kršne Gore, nekdašnjem “zarobljeničkom paklu” u koji su dovođeni Srbi iz svih krajeva Srbije, Kralj Aleksandar je, 1931, podigao Spomen – kosturnicu. Nedalko odatle iznikla je bujna šuma u kojoj se i danas mogu pronaći rasejani srpski grobovi sa kamenim pločama i visokim krstovima od kamena. Ovako, 16. oktobra 2005, piše “Politika” dodajući da o ovom, našem”Severnom Gazimestanu”, brine Dejan Ranđelović iz Karlovih Vari, poreklom iz zaječarskog kraja. On je, igrom slučaja, 1995. godine, pešačeći po Kršnoj gori sa češkim prijateljima, naišao na veći kamen, spomenik na kome je pisalo ime Srbina iz okoline Požarevca.

Dejan Ranđelović

-Moji Česi nisu dugo razmišljali, odveli su me do obližnje Spomen kosturnice. Posle dva dana bio sam u Pragu u našoj ambasadi. Znali su da je tamo bio najveći zarobljenički logor Austrougara. Dobio sam ključ i dokumenta kako bi mogao da brinem o celom prostoru. U to vreme izabran sam za predsednika Pravoslavne omladine, tako da sam od tada, zajedno sa mladima iz Ukrajine, Rusije, Češke svakog vikenda odlazio u Jindrihovice . Počistim, uredim, pomolim se Bogu. Nažalost, bio je to zapušten spomenički prostor. Na samoj granici našo sam grobove 1.600 Srba i 64  Rusa, ali i 100 spomenika, po imenu i prezimenu, mojih Timočana – priča Dejan Ranđelović ne zaboravljajući da napomene kako je poreklom sa Stare planine.

Dejan je uspešan čovek u čuvenim Karlovim Varima. Od kada je tamo, od 1990, radio je više poslova da bi poslednjih godina uspeo u proizvodnji i prodaji preprata na bazi banjske lekovite vode. Pre nego što je stigao u rodni kraj ugovorio je sa suprugom Ruskinjom veliki posao u njenoj domovini. Taj biznis pomoći će, veli, da pomogne i popravku Spomen kosturnice (mauzoleja) i uređenje srpskog groblja.

-Bilo je čeških i nemačkih biznismena koji su hteli da otkupe celu šumu, ali češka država im to nije dozvolila. Jer, Česi su 1926. ovaj objekat (preuređena zgrada nekadašnjeg Vodovodnog preduzeća) poklonili Kraljevini Jugoslaviji. Česi iz okoline oduvek su vikendom, zajedno sa srpskim radnicima, na ovom svetom mestu davali poštu stradalim logorašima. Svake godine na Vidovdan dolazi i delegacija potomaka starih srpskih ratnika iz Požarevca na čelu sa Slavoljubom Stojadinovićem Regrutom – podseća Ranđelović.

-Dejan je veliki Srbin i čovek. Boriće se sa svojom krhkom Ruskinjom do poslednjeg daha da sačuva mauzolej i grobove svojih predaka. Isto tako kao što istrajava i čuvar Zejtinlika u Solunu, ostareli  Đorđe Mihajlović. Uostalom, to i jeste, i po broju stradalih, drugi srpski Zejtinlik, samo u češkoj državi – uverava Stojadinović.

Jedan od srpskih grobova sa kamenom pločom u šumi nedaleko od sela Jindrihovice

Dejana smo, nakon razgovora u njegovom domu podno Kraljevice, ostavili da se spremi za obilzak rodnog Jalovik Izvora, gde je, pre neku godinu, obnovio napuštenu i oronulu crkvu. Kuća u Zaječaru ostaće usamljena da čeka ponovni (redak) dolazak gazde koji razapet između Timoka – Karlovih Vari – Jindrihovice i Rusije – ne zna gde će pre.

Spomen kosturnica

-Izdražava taj sve. Pa on je, verujte, ponajviše ponosni potomak slavnih timočkih ratnika – isprati nas tihim glasom pravednika, Ljudmila Ranđelović.

 

Na naslovnoj fotografiji: Dejan Ranđelović u spomen kosturnici

 

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „TIMOČKA DIVIZIJA – DIVIZIJA SMRTI I VASKRSENJA (1914-1918.) I POMENIK HEROJA U OPŠTINI BOR“, sufinansiran iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije