Zaječar, Bor: SRPSKI I FRANCUSKI BORCI “SA SENE, KRFA I TIMOKA” (22)

Autori: Dobrila i Brana Filipović

 

Kao i svake godine, 19. oktobra, Zaječar je, nizom tradicionalnih svečanosti i kuturnih manifestacija, obeležio Dan oslobođenja i 100 godina od završetka Velikog rata. U prisustvu predstavnika ambasada Francuske i Maroka, resornih ministarstava, vojske Srbije i boračkih organizacija, održan je komemorativni skup na Francuskom groblju. Na prijemu za strane zvanice, gradonačelnik Zaječara, Boško Ničić istakao je da su građani Zaječara neizmerno zahvalni francuskim prijateljima i posebno generalu Gambeti koji je 19. oktobra 1918. godine sa svojom konjicom umarširao u slobodni grad na Timoku.

-Jedino Beograd i Zaječar imaju vojnička groblja francuskim ratnicima i rodoljubima i zato je naš ponos veći. Trojica mladih autora razmatraju idejna rešenja za spomenik generalu Gambeti koji će krasiti ovaj grad i sve nas podsećati  na francusko-srpsko prijateljstvo iskovano u najtežim danima. U saradnji sa Ambasadom Francuske osvetlićemo Francusko vojničko groblje bojama zastave te zemlje (plavo, belo, crveno). Jer, ovde su francuski oslobodioci dočekani sa ogromnom cvetnom “Trijumfalnom kapijom” nastalom samo preko jedne noći. Narod je dočekao svoje oslobodioce za večno pamćenje i nazaborav. Nećemo zaboraviti ni čuvenog generala Srpske vojske i njegovu slavnu konjicu, Nikolu Colovića,  jer i on zaslužuje dostojantsveno spomeničko obeležje – podsetio je Ničić.

Srpski veterani sa francuskim oficirima ispred spomenika oslobodiocima u Zaječaru 2012. godine (snimio B. Filipović)

Francuski ambasador Federik Mondolini potvrdio je prijateljstvo dva naroda ukazjući na značaj tradicionalnih svetkovina i okupljanja kako se tekovine Velikog rata nikada ne bi zaboravile. Podrška njegove zemlje Srbiji neće izostati, a zajednički projekti na očuvanju sećanja na 1918. i Solunski front biće okončani na opšte zadovoljstvo.

Gosti i domaćini prisustvovali su u Arhivu Timočke Krajine otvaranju izložbe “Sa Sene, Krfa i Timoka – zajedno do pobede”. U Narodnoj biblioteci promovisana je knjiga istoričarke Jelice Ilić “Na frontu i u pozadini”. Ceo program završene je obilaskom kasnoantničkog lokaliteta Felix Romulijane.

Knjaževac je, 16. oktobra, obeležio Dan oslobođenja i stogodišnjicu od Velikog rata izložbom “Portreti učesnika Velikog rata”, autora Vladane Stojadinović. Ukupno 40 portreta predstavljalo je 40 priča o godinama izgibenije, stradanja i patnji, bola i ponosa. Knjaževački kraj je sa svojim 14. pukom Timočke divizije izgubio 4.000 boraca. Tri godine je bugarski okupator činio neviđeni teror nad preostalim stanovništvom, ženama, starcima i decom. – Žene Knjaževca su – naglašeno je na otvaranju izložbe –  očuvale kućni prag i čast svojih najmilijih, i zato su i one velike herojine Velikog rata.

 

Spomenik oslobodiocima u Negotinu, obnovljen 2005. godine

U Boljevcu je 19. oktobra svečano obeležen Dan oslobođenja i završetak Prvog svetskog rata polaganjem venaca na spomenik stradalim građanima 1912 – 1918. U Domu kulture održana je akademija, a potom je promovisana edicija “Srbija 1914 – 1918.” u izdanju Prometeja i RTS. Pedeset primeraka ove knjige ostalo je u boljevačkoj biblioteci.

U Boru je danas, 20. oktobra, u prisustvu članova boračkih i patriotskih organizacija, na spomenik francuskim i srpskim rodoljubima, gradonačelnik, Aleksandar Milikić položio cveće i venac, poklonio se palim ratnicima iz ovog kraja i podsetio da je u vreme Velikog rata Bor sa okolinom mnogo propatio, izgubivši oko 2000 stanovnika.

Negotin je 21. oktobra obeležio godišnjicu oslobođenja i vek od Velikog rata nizom manifestacija: epsikop Timočki Ilarion sa sveštenstvom služio je parastos ispred spomenika oslobodiocima u gradskom parku, održana je svečana akademija, otvorena izložba dokumenata “Stogodišnjica oslobođenja Negotina u Velikom ratu” i prikazan kulturno-umetnički program. Govorili su: predsednik Opštine Negotin, Vladimir Veličković i direktor Istorijskog arhiva Negotina, Nenad Vojinović. Negotinci su se još jedanput podsetili svog oslobodioca i počasnog građanina, francuskog generala Gambete, čiji je lik u obliku medaljona uklesan u spomenik oslobodiocima (medaljon je rad ruskog umetnika Konsantina Motovajeva, dok je autor spomenika, naš arhitekta, Borivoje Lazarević). Francuski sanitetski major Mije – istaknuto je na akademiji u Domu kulture – u svojim ratnim uspomenama, objavljenim posle 1918, posebno beleži: na jednoj strani spomenika, gde je figura generala Gambete, upisano je: “Prvom vesniku slobode. Zahvalni Negotinci”

Istog dana, 21. oktobra, i Kladovo obeležava ulazak generala Gambete u slobodnu varoš na Dunavu, kraj Đardapa. Opštinski čelnici položiti su vence i odali poštu izginulim ratnicima (bilo ih je 212) kraj spomenika otkrivenog 20. maja 1924. na kojem piše: „Izginulim Kladovljanima na polju časti za slobodu i ujedninjenje 1912-1919. blagodarno građanstvo varošice Kladovo“.

Spomenik oslobodiocima 1912.-1919. u centru Kladova
I u ostalim većim mestima Timočke Krajine, posebno u Donjem Milanovcu (i taj deo Timočke Krajine oslobodio je general Gambeta) obeležen je Dan oslobođenja i vek od završetka Velikog rata, s podsećanjima da se posebne svečanosti pripremaju za 11. novembar – svetski Dan primirja.

Donji Milanovac – odavanje počasti izginulim ratnicima u balkanskim i Prvom svetskom ratu

Na naslovnoj fotografiji: Gradonočelnik Bora Aleksandar Milikić danas je sa većnicima polažio venac na spomenik srpskim i francuskim rodoljubima u Boru

 Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „TIMOČKA DIVIZIJA – DIVIZIJA SMRTI I VASKRSENJA (1914-1918.) I POMENIK HEROJA U OPŠTINI BOR“, sufinansiran iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije