Žagubica: Homolje je dobilo malo preduzeće sa velikim potencijalom

Milica Bainović odrasla je u Salcburgu, modni dizajn je studirala u Milanu, a raspuste je provodila u rodnom Krepoljinu kod Žagubice. Baš tu je sa majkom i sestrom oformila udruženje žena “Vunena”. One pletu modele po Miličinim nacrtima, sa motivima Homolja.

Milica Bainović kaže da je motivi ovog kraja posebno inspirišu. “Ovde radimo i stvaramo nešto što podseća na našu tradiciju, a sa druge strane, pokušavamo da svaki dizajn bude moderan i u trendu.”

– Imala sam ideju da pletem džempere, zapravo da osmišljavam isključivo pletene i heklane kreacije. Pre tri godine počela sam time da se bavim i kroz rad sam upoznala nekoliko pletilja, sa kojima sam plela. Vremenom sam shvatila da taj naš rad treba ozvaničiti. Odlučila sam da nastavimo da pletemo moje kreacije u okviru zvaničnog udruženja – kaže Milica Bainović za eKapiju.
“Vunena”  je osnovana u aprilu 2016, a zasad ima 14 članica, većinom žena koje su ostale bez posla, penzionerki i mladih nezaposlenih majki.

Svoje džempere, šalove, kape I druge modele. Milica prodaje u Srbiji, ali najviše u Evropi I Americi. Uglavnom preko interneta. To je deo sestrinog posla.

“Zajedno izrađujemo koncept za marketing, zajedno sklapamo kontakte sa inostranstvom. Obe pričamo po pet jezika, tako da imamo dovoljo znanja da sklapamo kontakte sa inostranim i domaćim kupcima i prodavcima”, kaže za „RTS“ Magdalena Binović.

Svi materijali su iz Evrposke unije, jer vuna homoljskih ovaca još uvek ne zadovoljava evropske standarde. Ali ruke homoljskih žena niko ne može da nadmaši. Tako je Snežana Milenković prvi put bila na reviji.

“Radila sam neke modele za Milicu. Bila je sa tim modelima na reviji i osvojila je prvo mesto. Od tada sam još većom voljom radim.”

Živana Trišić kaže da one dele iskustva u pletenju. “Mi smo sve samouke. Neka je naučila od babe, neka je shvatila sama. Upoređujemo i onda se izabere šta bi bilo bolje.”

Udruženje “Vunena” čine žene koje su ostale bez posla, penzionerke, ali i mlade nezaposlene majke.

Za žagubički kraj u kojem privreda praktično ne postoji, svako radno mesto je važno.

“Kod kuće sam, imam malo dete i ovaj dodatni prihod mnogo znači, ja završavam sve svoje poslove kod kuće, a uz put i pletem, to je dodatna zarada.” kaže Sanela Andonov iz Krepoljina za „RTS“.

Opština Žagubica već je uvidela značaj ovog malog preduzeća, pa im je obezbedila kancelariju u Krepoljinskom Centru za kulturu.

 

 

Izvor: RTS/eKapija

Foto: Milica Bainović – Youtube/ prtsc

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije