VRŠALICA SA STARE PLANINE U MUZEJU HLEBA U PEĆINCIMA

Slobodan Jeremić Jeremija, poznati srpski slikar, u svom Muzej hleba u Pećincima u Sremu ima oko  2000 predmeta među kojima je i raritet, ručna vršalica iz sela Šarbanovac sa Stare planine

Objavljeno u sklopu projekta „Knjaževac i Stara planina: ljudi, vreme, život“ koji sufinansira Opština Knjaževac

Na naslovnoj fotografiji: Vršalica sa Stare planine u Muzeju hleba

Autor: Brana Filipović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slobodan Jeremić Jeremija razgovara sa turistima isped svog Muzeja hleba 

… U prednjem delu Muzeja hleba grupa beogradskih đaka galamila je kao na gumnu.- Žrvanj, žrvanj, naćve, naćve… – vikala su deca u horu. Tu je bilo stvarno gumno za vršaj žita. Sa snopom pšenice u rukama, sledbenik mitske Demetre slikar Jeremija, sede kose i brade, kao preslikan sa zrna pšenice na kome je lik Božji, objašnjavao je deci „sunčev krug“ – od zrna žita do brašna, od brašna do testa i hleba. Hleb! Hleb…

A Jeremija, imenom Slobodan Jeremić, bio je prišao jednoj ručnoj vršalici s kraja 19. veka, sa zupčanicima i stolom za ulaganje, prihvatio se drške i pokrenuo točak zamajac. Počeo je da pušta klasje u nazubljeni dob – bubanj. Vršidba. „Rebrast bubanj žito ždere, jedan starac sve mu novo stere“, napisao je o tome Raša Popov…

Jeremija je posle razgrnuo slamu ispod vršalice, pa šakama poklupio zrnevlje s plevom i pokazao deci. Dlan s „milijardu zrna“. Na svakom zrnu bareljef s majušnim likom Boga hleba. „Ovu mašinu o vršidbi opsluživalo je šest ljudi. Dvojica najjačih pogonili su dob. Poslednji put vršalica je radila 1957. godine u selu Šarbanovac kod Knjaževca“, kazivao je Jeremija.

-Vršalicu je slikar pronašao u vreme hodočašća po Staroj planini. Kako je stigla do Stare planine, ne zna se pouzdano .Deda Grada, vlasnik vršalice, pričao mi je da je u Šarbanovcu živela ajduk žena, koja je, pri vršaju pšenice sama okretala bubanj. Teško se Grada rastao od svoje mašine. Govorio je da će vršalicu dati u miraz jednoj od dve unuke. Međutim, pogodili smo se i trampili. Za vršalicu dao sam mu moje slike, a on ih namenio unukama za miraz“, izneo nam je Jeremija. Ovako je Bogdan Ibrajter u nedlejnoj Politici od 23. oktobra ove, 2016. pod naslovom „Hlebni čovek“ opisao konačnu, muzejsku sudbinu vršalice sa Stare planine.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Eksponati – obredni hlebovi u Muzeja hleba

A taj, već čuveni Jeremijin i srpski Muzej hleba, osnovan je 1995. u sremskom selu Pećinci, bliže Šapcu nego S. Mitrovici i Rumi, na 1.200 kvadrata zatvorenog i 600 kvadrata otvorenog prostora. U njemu je oko 2 000 eksponata u tri zbirke: etnološka, arheološka i likovna. Jeremija je prve predmete sakupio još 1974, a posle je obiilazio 750 srspkih sela i bogatio zbirku, govoreći naglas: „Ljudi, hleb prati čoveka od rođenja do smerti, hleb ujedinjuje dušu i telo“, nastavaljajući svoju priču o zemlji, hlebu i nebu – o poršlosti, običajima, tradiciji svog naroda. Izložio je 96 obrednih hlebova. Oruđa za obradu zemlje i predmete za obradu hleba doneo je sa Homolja, iz negotinske Krajine, sa Stare planine. Jeremija je rođeni Šapčanin, iako gradsko dete završio je Poljoprivrednu školu, slike je izlegao svuda u bivšoj Jugoslaviji, u Italiji, Švajcarskoj, Holandiji, Nemačkoj. Americi, Japanu.

-Vršalica jeste raritet uz celoj kolekciji. To je ručna vršačica, jedina je sačuvana. U Srbiju je stigla kao ratna odšteta posle Prvog svetskog rata. Jedva sam je dobio. Četiri godine sam pregovarao. Deda je hteo da je pokloni knjaževačkom muzeju, baka ni da čuje, izgiboše. Na kraju celo selo Šarbanovac ubedi dedu i s konjiima je spustimo do puta. Sve sam razumeo: stare predmete čuvaju jedino ljudi koji su teško živeli, koji su ostali u muci. Ne odriiću ih se lako, to im je ostalo od dedova i pradedova – prčao nam je Jeremije pre neku godinu na Malu Goposjinu na čuvenom šabačkom vašaru podsećajući da je od pregršti slikarskih nagrada „najviše zavoleo“ onu na Vlasinskim susretima za životno delo, za posvećenom srpskom selu i seljaku. Za 30 godina života sa našim selom.

-Spremio sam i antologija srpskog pesništva o hlebu. Tu su Desanka, Bećković, Mija Pavlović, Dobrica Erić, Vlada Stojšin, moje šabačke poete Dragiša Penjin, Dragan Filipović.. Pronašao sam i 33 kompozicije za CD. Za mene i moj muzej najdragocenije predmete nalazim u Mačvi i istočnoj Srbiji, od Homolja i Deli Jovana do Stare planine, Tupižnice, Tresibabe – izgovori Jeremija dodavši više za sebe kako jedva čeka da se ponovo nađe sa ostarelim planicima Šarbanovca,  Bučja, Aldinca, Grabovice…

foto: izletnik.org

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije