VRATITI SJAJ „ZAMKU SA BRDA“

Građani sve više potežu pitanje spašavanja čuvene Džervinove vile

Objavljeno u sklopu projekta „Knjaževac i Stara planina: ljudi, vreme, život“ koji sufinansira opština Knjaževac

Autor: B. Filipović 

vila-2

Udruženje za negovanje tradicija “Izvor” posvetilo je svoj dan, ovogodišnji Vidovdan, istoriji građenja čuvene “Džervinove” vile i njenom vlasniku, Đoki Cvetkoviću. Dokumenta i predmeti iz zaostavštine Đoke Cvetkovića dobijeni su od njegovih naslednika. Nedavno je ova vredna zbirka o kojoj brine “Izvor” prikazana na  izložbi u Domu kulture.

-Nadamo se da će proraditi savest i da će lokalna samouprava, zajedno sa svima nama, pa i republičkim institucijama, pomoći da se vila renovira, mada neće biti lako – zdanje iz dana u dan propada i – nestaje – podsećaju u “Izvoru”.

I na manifestaciji Muzeji Srbije od 12. do 21. maja gvorilo se o mogućnostima spašavanja vile i o njenom vlasniku. Organizovana je i javna diskusija. Posredstvom društvenih mreža i elektronskih medija pokrenuta je i peticija za spašavanje simobla Knjaževca. Sakupljeno je oko 200 poptpisa. Akcija traje. Zato nije naodmet još jedanput podsetiti se  na značaj i vrednost vile, jedinstvenog i najlepšeg zdanja u Timočkoj krajini.

Jedan od simbola Knjaževca, „Džervinova vila“,  na brdu, severozapadno na ulazu u grad, sagrađena 1939. godine na imanju trgovca Tase Cvetkovića ( gradnju finasirao Tasin sin Đoka, nekadašnji vlasnik beogradske kafane i bioskopa „Kolarac“) , s terasama sa kojih puca pogled na  „Srpsku Veneciju“, danas je  napuštena i oronula. Malo je onih koji znaju ko je čovek koji je s puno stila i umešnosti podigao ponosnu lepoticu na bregu? Istina, kustosi Zavičajnog muzeja u Knjaževcu, u poslednje vreme, često javno govore i podsećaju na vlasnika i njegov nekadašnji dom i vidikovac, kasnije simbol “Srpske Venecije”…

Đoka Cvetković, rođeni Knjaževčanin,  kafedžija, hotelijer i vojni liferant, smatra se i jednim od pionira srpske kinematografije. Posle Velike mature u Knjaževcu,  odlazi u prestonicu. Tamo postaje jedini zastupnik za čuveno „Plzensko pivo“ i kao uspešan čovek održava veze sa mnogim poznatim ljudima iz visokog društva. Veliki prijatelj bio mu je revolucionar i komunista Moša Pijade.U rodni grad vratio se 1947. gde i umire u potpunoj anonimnosti.

vila-5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vila je građena po uzoru na zamak „Breht“ na Verter jezeru, a neki izvori spominju i izvesni zamak u banji Karlabad, u Češkoj. Izvođač radova, beogradsko građevinsko preduzeće „Franjo Muzer i Filip Čakvari“, sagradilo je zdanja u roku od godinu dana. Radovi su koštali milion ondašnjih dinara. Unutrašnjost vile bila je opremljena masivnim i luksuznim nameštajem sa sanitarijama i kaljavim pećima iz Češke. Posluga je bila u prizemlju. Vila ima dva sprata sa kulom – vidikovcem.  Oko zdanja je bio zasađen vinograd na 85 ari sa specijalnim sortama grožđa. Sa njene istočne i severne strane postojao je ukrasni zid visine tri metra u kome je bila česma. Vila je imala i vodovod, kanalizaciju i pumpu kapaciteta 300 litara, koja je podizala nivo vode u cevima do kazana na vrhu zgrade.

Po kazivanjima starih Knjaževčana,  vila je, nakon smrti gazde, testamentom pripala njegovoj sluškinji Milici Dvoržak-Prvulović. Ova žena, zbog pravila novog režima, nije uspeela zdanje da zadrži u svom posedu, te zgrada i posed prelaze u vlasništvo Poljoprivredno-prehrambenog kombinata „Džervin“. Tu je dugi niz godina bila smeštena administracija kombinata, jedno vreme bila je zapuštena i zaboravljena, a od maja 1990.  rekonstruisana u ugostiteljski objekat sa kuhinjom, restoranom i 14 postelja. Prezaduženi „Džervin“ je i ovu zgradu izgubio i njen naredni vlasnik, na ročištu javne prodaje 2002. godine, postaje „Jugobanka“. Avgusta 2004. vilu kupuje privatna firma „Đokić“ iz Knjaževca.

vila-8

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

– Na jednoj od ranijih sednica Skupštine opštine, 2006. godine,  odbornik Saša Stanković je predložio da se pokrene inicijativa da „Džervinova vila“ ostane u vlasništvu opštine. Predložio je i da se sredstva, planirana za uređenje prostora kasarne, izdvoje za renoviranje i opremanje ovog objekta. Na žalost, ostalo je to samo mrtvo slovo na papiru. Danas je tamo jad i čemer, a trebalo bi da ovo zdanje izuzetne arhitekture prezentuje Knjaževac i bude deo turističke ponude i imidža, opšte je mišljenje Knjaževčana.

vila-6

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije