ULAZAK U SRPSKU LIGU I HET-TRIK GOLMANA RISTIĆA (5)

Autor: D. Filipović

 

U takmičarskoj sezoni 1953/54. Bor je tri kola pred kraj prvenstva (jesenji deo bez ijednog poraza) obezbedio prvo mesto i – pravo da, po prvi put, nastupi u Srpskoj ligi. Plasman su izborili: golmani: Ristić, Fikojević, Balduini i Guconja, odbrana: Milorad Gojković, Joško Komljenović, Milorad Milutinović, Kirhner, Nikolić, Stojković, Mile i Velja Popović, M. Jovanović Rija, Paulinc, Stevanović i Antonije Balduini, navala: Slana, J. Aćimović, Marenić, Matić, Juščak, Zoran Mladenović, Ignjatović, Arnoldo Balduini, Mladenović – Aca Puli. Trener novog srpskoligaša bio je Moma Đokić. Iako stižu vredna pojačanja, nema nade za opstanak u ligi. Obe ove sezone, 1953/54. i 1954/55, mogu se smatrati “prelaznim”. Novi predsednik kluba, Đorđe Pojić Burek, izjavio je “da je samo godina provedena u Srpskoj ligi bruka i da se loše radi”. Rađa se ideja da se formira Sportsko društvo Bor. Sem fudbala, na jedno mesto, sjatili su se i rukomet, košarka, stoni i veliki tenis. Bor nastavlja takmičenje u Niškom podsavezu, gde, u prijateljskoj utakmici protiv “Budućnosti” iz Vranja, beleži istorijsku pobedu – 16:2. U Niški podsavez 1955/56. ulazi i drugi borski klub “Metalac” koji se, rame uz rame, nadmeće sa Borom dve naredne sezone. U”Metalcu” igraju rezervni igrači i omladinci, kasnije neki od njih i prvotimci Bora, medju kojima su i: obojica Balduinija, Stevan Kiš, Muja Matić, Mile Popović “Vrabac”, Toma Milenković Funtaš, Anđelko Aca Urbanović, Sreten Lazić Pače, Makarije Tkačenako, Krsta i Ilija Pančić… U prvom susretu gradskih rivala Bor pobeđuje sa 5:1, ali u kup utakmici “Metalac” se revanšira sa 3:1.

Bor je čekao podsavez i u idućoj 1957. kada je zabaležen neverovatan događaj na utakmici sa Sinđelićem u Nišu. Golman Ristić, iznerviran promašajima svojih napadača, menja dres i sa gol linije kreće – u napad. Bor pobeđuje sa 6:2, Ristić upisuje het-trik. Novo prvenstvo počinje u septembru sa velikim ambicijama: Bor, iako je dobro igrao, gubi prvi meč u Negotinu sa 4:3 primivši dva gola u poslednjem minutu. Nezaboravan je 17. novembar te, 1957. kada je u Boru pobeđen “Napredak” sa 10:0. Na kraju ove sezone, u proleće 1958, osvaja se prvo mesto i ulazi u novoosnovanu Nišku zonu ( u nekim izveštajima stoji da je osvojeno drugo mesto, ali svejedno – obezbeđen je viši rang). Ovog puta nije održan tradicionalni KUP RTB-a, s tim što je Dan rudara, 6. avgust, obeležen gostovanjem OFK Beograda. Na toj utakmici su igrala tri rođena brata: Miloš Milutinović je nastupao za OFK Beograd, a Milorad i Bora Milutinović za Bor. Za Bor je, nekoliko sezona, izvanredno igrao i Ilija Belić. Bor u kup utakmici u Zaječaru dobija Železničar sa 10:1, Belić postiže pet golova.

Počasni predsednik kluba Drago Čeh, povodom Dana rudara 6. avgusta 1959. godine, uručuje pehar pobedničkoj ekipi

 

Ipak, kriza u klubu je trajala, tavorilo se u “zlatnoj sredini”, što nije bio cilj. “Metalac” u sezoni 19958/59. zauzima poslednje, deseto mesto i odlazi u niži rang. U javnosti se pojavljuje sportski radnik sa najdužim dotadašnjim stažom u Fk Bor – Sveta M. Jovanović. On je gotovo ceo radni vek, više od 30 godina, posvetio borskom fudbalu. Na Izbornoj skupštini, 6. februara 1959, za počasnog predsednika izabran je generalni direktor RTB-a, Drago Čeh. Za redovnog predsednika izabran je rudarski poslovođa Ivan Đurić. Osećala se oskudica. Fudbaleri sakupljaju staro topioničko gvožđe i zarađuju za osnovne potrebe kluba. Već u leto stižu pojačanja: Stole Murganović iz Negotina, Nemedi iz Bečeja, Sjekoća i Adžić iz Pančeva, Veljković iz Prokuplja. Od te godine, 1959. godine FK Bor se preimenuje u – Rudarski fudbalski klub Bor (RFK Bor). Za predsednika kluba izabran je upravnik “Jame” Dimitrije Dimović, a za sekretara bivši igrač, Dragoljub Mrašić. U Niškoj zoni takmičilo se 12 klubova, Bor se zadržao na sedmom mestu sa 19 bodova.To nije bilo dovoljno, ambicije su, sa stabilizacijom kluba, novim igračima i trenerom Boškom Ralićem iz kruševačkog “Napretka”, dosezale do prvog mesta. Tad je u ekipi bilo čak pet golmana. Ipak, Bor je drugi, ne zbog loše igre, nego “Slučaja Glavaški”. Zbog davanja netačnih podataka pri prelasku u FK Bor, takmičarska komisija poništava “rudarima” pet utkamica i propisno kažnjava Glavaškog.

 

Dimitrije Dimović,  Predsednik RFK Bor od marta 1959. godine

 

Te, 1959. FK Bor proslavlja četiri decenije od osnivanja. Glavna svečanost je 6. avgusta na Dan rudara, najzaslužnijima su dodeljena priznanja. Gostuje prvoligaška “Sloboda” iz Tuzle koja pobeđuje domaćina sa 5:2, u drugoj utakmici, 7. avgusta, igra nerešeno 2:2 i osvaja pehar RTB-a. Novi Gradski stadion zvanično se otvara 25. oktobra 1959. Tim povodom, pred 8.000 gledalca, gostuje “Crvena zvezda” i u svečanoj atmosferi pobeđuje sa 3:1. Panić je strelac za domaće, a Rajko Mitić sva tri gola za goste. Klub dobija nove prostorije, ali i naziv “Legija stranaca”. Odlazi Boško Ralić i postaje trener beogardske “Crvene zvezde”. Igrom slučaja, istog dana, u kup utakmici, Bor pobeđuje BSK iz Bogovine čak sa 21:0. U borbi za prvaka u Niškoj zoni, s novim trenerom Dragoljubom Nikolićem, Bor je drugi. Ova sezona, 1959/60, pripala je golgeteru Stoletu Murganoviću, novom nasledniku već legendarnog Bude Gojkovića. Nije bilo utakmice gde se u listu strelaca nije upisao Murganović. “Timočaninu” iz Knjaževca dao je svih pet golova (5:1), “Radničkom” iz Leskovca četiri (5:0), Piroćancima i Negotincima od ukupno osam – šest golova.

Bor, kao i ostala dva domaća kluba, Metalac i Građevinar, nisu se prijavili za učešće u Kupu Maršala Tita. Nedostajalo je para. Na redovnoj godišnjoj skupštini, 18. februara 1960, za predsednika ponovo je izabran Dimitrije Dimović, dok su potpredsednici: Ljubomir Savić i Todor Toša Naumović (kasnije se preselio se u Šabac gde je godinama bio direktor Fabrike odeće “Obnova”). Za novu sezonu dolazi i novi trener, Ilija Rajković i sa njim nekoliko iskusnih igrača: Bušetić, Vaso Bošković, Dragutin Spasojević, Blagojević, ranije i Šutić. Bor, u jesenjem delu Niške zone, završava – prvim mestom. I kraj sezone 1960/61. dočekuje se na pobedničkom postolju i stiče pravo nastupa za kvalifikacije u Drugu ligu sa četiri boda više od drugoplasirane Dubočice. Te, 1961., na Dan mladosti, 25. maja, u Boru gostuje beogradski Partizan sa braćom Milutinović, Borom i Miloradom i, pred 4.000 gledalaca, pobeđuje sa 7:4. Lepa, prijateljska utakmica, za nezaborav. Za Dan rudara, 5. i 6. avgusta, na tradicionalnom turniru, u finalu se sastaju Bor i “Timok”. Igra se nerešeno, kraj je skoro u mraku, slede penali. Izvedeno je 55 jedanaesteraca i tek u 56. pokušaju Zvonko Šutić (ponikao u Negotinu, karijeru završio u Boru) donosi pobedu i pehar domaćinima. Šutić se proslavio, čuveni, najbolji golman Timočke Krajine Dobrivoje Urošević Mošoruka nije mu odbranio ni jedan penal. Ipak, u nekim izvorima (Istorija borskog sporta) nalazimo da je zbog pomračine upotrebljen “šešir”, a više sreće imao je “Timok”.

U kvalifikacijama za Drugu saveznu ligu, 1961. Bor nesrećno, u utakmici na penale sa “Slogom” iz Kraljeva, ispada i ostaje u Niškoj zoni. U sezoni 1960/61. vredan pažnje je uspeh podmlatka RFK Bor u Timočkom podsavezu na čelu sa trenerom Dragoljubom Nikolićem. Nije izgubljena ni jedna utakmica. Gol razlika 27:4. Savladan je i tada nepobedivi “Timok” sa 4:1 i u gostima 2:1 golovima Zorana Golubovića i Ljubomira Vlejkovića Njere. Ova generacija poređena je sa vršnjacima Miloša Milutinovića.

 

Jedna od prvih utakmica RFK Bor odigrana na novom Gradskom stadionu 1960. godine

 

-U istoriji borskog fudbala značajna je i izgradnja Gradskog stadiona koji je zvanično otvoren 1959, ali je kompletno završen kasnije, 1960, čak se i 1961. godine radilo na drenaži terena. Radovima su rukovodili Rade Đorđević Ramona i Sveta Lalović. Svečanost je uveličala “Crvena zvezda” koja je pobedila domaćina sa 3:1. Kakva je to samo svečanost bila? Bio je to veliki praznik sporta i ljubavi prema svom gradu – često je, s radošću, borskim novinarima u kultnom kafančetu “Balkanče” (više ne postoji) kazivao bivši fudbaler “Bora” i “Metalca”, Toma Milenković zvani Funtaš, jedan iz velike sportske porodice Milenković.(Posle toliko godina, možda i zbog spomenutih golova i nezaboravnog gostovanja “Zvezde”, Rajko Mitić, odlukom gradskih vlasti od jula 2019, dobija ulicu u Zlotu).

 

Dušan Popović

-Baš zbog porodice Milenković i ostalih fudbalskih zaljubljenika ne treba da stanemo. Toma Fule nije propuštao ni jednu utakmicu Bora, rado je dolazio u klub na čašicu razgovora, družio se sa sportistima, bio boem i legenda grada. Kiša, sneg i led, vrućina, nisu ga odvajali od Gradskog stadiona. Sa njim je često bio i njegov brat Batko zvani Karabita, jedan od najpoznatijih boksera. Nezaboravni su i navijači kao što su i Nenin “Omladinac Vlajko”, Zoran Kušlja (bio i u upravi), Pera Jovanović Komunista (prodao po gradu novine “Komunist”), Plaćaš, kasnijih godina i novinar Miško Lazarević, Šćeka, Gaga, Neša, Čkalja … Naš dug je prema tim ljudima i tako bogatoj tradiciji da ubedimo gradsko rukovodstvo i prvo pronađemo jaku i agilnu upravu – kaže Dušan Popović Pop, “borsko dete” sa fudbalske 22 godine u crno-belom dresu i zavidnim prvoligaškim i drugoligaškim stažom.

Na naslovnoj fotografiji: Detalj sa zimskih priprema FK Bor 1960. godine

 

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „STO GODINA FUDBALSKOG KLUBA BOR I KAKO DALJE” i sufinansiran je iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije