U TAMNIČU SE “RAĐAJU” NAJBOLJA SRPSKA VINA

Dobrila Filipović – Negotinske pivnice počele su da se grade 1860. do 1890. godine, s tim što su vinovu lozu doneli u Srbiju – prvo na Frušku Goru, a potom do Smedereva i dunavskim priobaljem do Negotinske Krajine – Rimljani još u trećem veku. Od tada do danas u ovom delu Srbije tradicija vinogradarstva i vinarstva se ne prekida. Danas negotinsko vinogorje raspolaže se 1.000 hektara vinove loze. Vino se pravi i čuva u “selima za čuvanje vina”, u Rajcu, Rogljevu i Smedovcu. U tom geografskom trouglu  smešten je gro proizvodnje, mada pivnica  ima i u Štubiku i Bratujevcu. Do 1955. godine, do rušenja, najveći kompleks pivnica nalazio se u Tamniču. Ovo živopisno seoce sa više od 300 kamenih podruma bilo je prošarano ulicama širine tri do četiri metra i trgovima sa mesarama, prodavnicama, pekarama, zanatima.

– Imam svoje prvoklasno vino, deo grožđa prodam i dovoljno zaradim za život. Nemam više od 2,5 hektara pod vinovom lozom, što je dovoljno za moje godine – govori Miodrag Mile Anđelković iz Tamniča. – Ogroman podsticaj i meni i još nekim upornim proizvođačima jeste Nikola Mladenović koji je obnovio zapuštene vinograde na pet hektara na brdu Kremenjača i podigao evropsku firmu “Matalj”. Njegovo najcenjenije vino “Krmen” izvozi se u Dansku i Nemačku. Koliko znam, 2013. i 2014. godine dobitnik je “Grand Prih” za najbolja srpska vina. Kako i ne bi kad je uveo i nove sorte i sa još 12 hektara vinograda u Mihajlovcu na Dunavskoj terasi udvostručiće proizvodnju. Da sam mlađi i ja bih krenuo tim putem –  nastavlja Mile skidajući sa traktorske prikolice pune korpe zrelog grožđa na vrhu rajačkog čuvenog brda. On tamo ima stalne mušterije koje kupuju njegovo grožđe i prave vina uglavnom po starim raceptima njihovih predaka.

U Rajcu sazanjemo da su krajinski vinari prvi započeli usklađivanje geografskog porekla sa sistemom EU i to još 2011. godine. Uz pomoć države i asocijacije GIZ, 2015. godine, usvojen je eleborat o zaštiti vina sa geogrtafskim poreklom “Negotinska Krajina”. U tom procesu našloi se 12 vinara. Eleborat je garancija kvaliteta  sa strogim pravilima prpoizvodnnje grožđa i vina.

-Tamnič je idealan za vinograde kojima odgovara ova nadmorska visina 220 do 250 metara. Uz to, ovde je, kao na Hvaru, dosta sunčanih dana i kad se uz sve to pridoda i ljudski faktor, eto berićeta kao nigde u svetu… Na ovogodišnjem Sajmu meda i vina u Negotinu još jedan vinar iz Tamniča pokazao se u pravom svetlu: Dejan Plavšić postao je sveukupni pobednik, a njegovo cveno vino  “Merlot” iz 2011. proglašeno je najboljim. Kažu da se posebno oduševio predsednik žirija, prof. dr Aleksandar Petrović preporučivši da se ne staje sa kvalitetnom proizvodnjom grožđa i vina – podseća Anđelković odajući nam “tajnu” da su kameni vinski podrumi, debljine 60 do 90 santimetara, građeni po ugledu na kosovske. Upotrebljavan je kamen koji se lako teše. U zemlju se išlo do dva metra kako bi temperatura i leti i zimi bila izjednačena. Krov je pokrivan ćeramidom. Na stil gradnje uticali su majstori iz Ohrida i okoline koji su u ovim krajevima dobijali posao. Pivnice su građene u brdima, u blizini vinograda kako se ne bi odlazilo u selo. U Rajcu, kao i u Tamniču, u pivnicama se u rađalo, odgajalo, živelo i umiralo. Ceo život bio je vezan za pivnice, čak i smrt nije mogla bez “kamenih kuća u brdima”. I danas se, kazuju meštani, pokojnik prvo odveze do pivnica, usput se svuda prosipa i pije vino za dušu, a tek posle se sprovode običaji na groblju.

Naš prijatelj iz Tamniča ima razloga i da se pohvali gostima koji su 12. maja, na Dan oslobođenja Negotina, posetili njegovo domaćinstvo i pili vino s oduševljenjem: bili su to fudbalski veterani Crvene Zvezde sa Pižonom na čelu. S nestrpljenjem, nastavlja:

-I ovih dana su me zvali neki od njih. Pitaju kakva je nova berba, hoće li biti vina za “našu dušu” , za sportsko druženje. Pa, kakv bi ja bio čovek da ih izneverim? Uostalom, slobodno mogu da odu i kod mojih suseda i u Tamniču i u Rajcu – neće se pokajati. Nama je apsolutno poznato da samo kvalitet pobeđuje i da uz podršku države i opštine možemo da vratimo nekadašnji prestiž.  Nisu Francuzi baš ovde  u drugoj polovini 19. veka tek tako kupovali vina i plaćali ih zlatnicima. Oni su smatrali da su negotinska vina najjača i najpitkija u Evropi. Francuske sorte na ovim brdima imale  su više šećera, ali i  naša zemlja  sadrži “jače” minerale. Opet će, videćete, ako ne u Tamnič, onda u Rajac i Rogljevo, dolaziti i Francuzi i – cela Evropska unija…

 

PRIVATAN BIZNIS – NEZAOBILAZAN OSLONAC RAZVOJA NEGOTINA

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije