U Srbiji godišnje umre 6000 ljudi zbog zagađenja vazduha, a u Boru?

Više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisano je zagađenju vazduha u Srbiji, a od toga gotovo 2.000 građana izgubi život u Beogradu, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Na kvalitet vazduha, što je već poznato, utiču intenzivan saobraćaj, grejanje na čvrsto gorivo i industrija.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, nivo zagađenja vazduha svrstava Beograd među gradove u kojima koncentracija zagađivača više puta premašuje preporučene verdnosti, a ugroženi su još i Pančevo, Užice, Kosjerić, Valjevo, Smederevo, Kraljevo, Kragujevac, Subotica, Sremska Mitrovica i Bor, navodi list “Politika”.

U izjavi direktora Agencije za zaštitu životne sredine Filipa Radovića piše i to da je „tačno da je u Boru izgradnjom nove topionice znatno smanjen koncentrat ugljen-dioksida u odnosu na prethodni period“. Ova izjava je, posebno ako se misli na poslednju godinu i na sumpor-dioksid, apsolutno netačna i za svaku je kritiku. Doduše u drugom tekstu „Zataškavanje problema izmiče kontroli“, „Politika“ naglašava da su zbog zagađenja vazduha zabrinuti i građani u Subotici, Smederevu, Užicu, Valjevu, Kosjeriću, dok je u Boru „vazduh bio loš zbog povećanja koncentracije sumpor dioksida“. Ni lokalni planovi kvaliteta vazduha za aglomeracije s merama za smanjenje zagađenja u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Smederevu, Užicu i Boru donešeni od 2013. do 2019, praktično ne pokazuju nikakve rezultate.

O tome koliko je ljudi stradalo od zagađenja vazduha u Boru nema podataka, niti ih je i ranije bilo. Zakonodavstvo u oblasti zaštite vazduha u Srbiji u velikoj meri usklađeno je sa zahtevima EU, ali potrebne su dodatne mere koje će biti preduzete do 2021. saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine uz napomenu da će biti izrađen „program (strategija) vazduha“ koji će pružiti osnovu za nastavak primene evropskog zakonodavstva.

 

Izvor: Politika/ SM

Foto. Arhiva

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije