U ŠAPCU KRAJ SAVE, početkom septembra… (foto)

Šabac, 13. septembar, B.F. – Početak septembra, osmi dan, lep i sunčan, Sava kraj Šapca je mirovala, usidreni brodići lagano su se ljuškali čekajući svoje bezbrižne mornare, „šoder mafija“ je moćnim mašinama vadila s dna reke raznobojne kamenčiće praveći sebi odličan biznis, Ljuba Maratonac i nekadašnji prvak Jugoslavije u motonautici neumorno je mahao lađarima sa sremačke strane velike reke… Na šabačkom Starom gradu isto tako mirna slika, sezona kupanja je prošla, samo najvatreniji zaljubljenici Save dođu da se još jedanput ovog leta okupaju i uhvate poslednje zrake topljikavog septembarskog sunca. Prošle su gužve i koncerti džezera, dokolice u restoranima, ribarski veliki ulovi, pesma koja se razleže duboko u noć do čuvene Šabačke mahale, nekadašnje baze vazda znanih Cicvarića koje naslediše Šabav i Ljuga i zajednički stvoriše hit nad hitovima „U Šapcu kraj Save“. Tako je smeđokosa medicinarka Cveta i  crnpurasti Ljuba zajednički otišli u – istoriju sevdaha i meraka.

imgp4251-min

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A na prostoru nekadašnjeg Garnizona JNA sad su sportski tereni, stara zgrada kapetanije odavno ne prima goste i rečne brodare … Tamo gde je nekada bila zapuštena šuma Dudara danas je prekrasni park, nestala je i gradska deponija, svuda je zelenilo i cveće. Šabac je upravo na najlepšem delu obale svoje reke, tamo gde je Laza Lazarević pisao „Prvi put s ocem na jutrenje“, uredio nalik brazilskoj vruću plažu, vratio se na Savu kako i priliči i kako je nekada davno bilo. Još samo da se „uvede“ lađa, kao pre onog rata, reče Ljuba Maratonac, pa da se polagačke, preko Obrenovca, krene u Beograd. Biće i tog zadovljstva, gotovo je sigurno, jer srpski „Mali Pariz“ i francuski drugi Verden – ne zaboravljaju tradiciju i običaje varoši s prvim klavirom. Jeste, dabome: „Šabac je Beogradu bio glava“, jeste i nekadašnji „Šabački (ne beogradski) mali pijac potopila Sava“, nekad bilo sad se ne spominjalo. Sad je grad čuvan propisnom obaloutvrdom koja brani i novi i Stari grad, tursko viševekovno utvrđenje.

-Šabac, ako niste znali, bio je i ostao centar trgovine u Srbiji. Ovde se trguje na svakom koraku, pa imamo 23 zelene pijace, malo li je – ubeđuje Ljuba, autor predivne knjige „Na talasima sećanja“, publikacije o čuvenim šabačkim maratonima na reci Savi koja teče venama svakom Šapčaninu, reče prkosno, čim prohoda i krene na Stari grad.

Ovih nekoliko fotografija samo je krajičak ambijenta na šabačkom letnjikovcu između starog železničkog mosta i novog, preko puta „Zorke“, što ga sedamdestih godina, na neizmernu radost Mačve, Srema, Posavine i Podrinja, otvori tadašnji predsednik Skupštine Srbije, neprikosnoveni Draža Marković. Šapčani su i tad  vlastodršcu „udarili“ čiviju – objavili su u loklanom Glasu Podrinja da će most biti otvoren u četvrtak kad i novine izlaze, a fešta se, eto, đavo će ga znati kako, desila sutradan, u petak oko podne kad je pijačni dan i kad pola Srbije pazaruje od Dumače do Majura, na potezu dugom jedno 10 kilometara. Drug Draža je, umalo da se zaboravi, i pored svih zasluga, ostao u – sasvim drugom planu.

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije