U EU SE ULAZI PREKO NOVOG KORITA

Šesnaesti „Sabor na Kadibogazu“ izbrisao granice dva bratska, susedna naroda

Objavljeno u sklopu projekta „Knjaževac i Stara planina: Ljudi, vreme, život“ koji sufinansira Opština Knjaževac

Novo Korito, avgusta 2016, Brana Filipović – Granična linija dva sela, Novog Korita, Srbija, i Salaš, Bugarska, činila je neraskidivu vezu između dva pravoslavna, bratska naroda još od 1925. godine kada je organizovan prvi Sabor na Kadibogazu, kasnije, pre 16 godina, ova vredna privredno-turistička manifetstacija preobukla se u novije ruho i ponovo – postala tradicionalna. Dva bratska grada, Knjaževac, Srbija. i Belogradčik, Bugarska, naizmenično, svake godine od 22. do 24. jula, postaju domaćini i glavni organizatori. Prelazi se samo uz ličnu kartu, a narod se druži, veseli, pazaruje, nadmeća u pesmi i igri, sportu i viteškim igrama. Dolaze čak iz Sofije, stižu i iz Beograda i mladi i stari, i svako je zadovoljan i srećan što može da bude uečsnik najveće međugranične manifestacije na Balkanu. Prosečna poseta od 25.000 ljudi nekad podbaci, uglavnom bude i veća, zavisno i od vremenskih, letnjih sparina. Kada su velike vrućine kao ovog saborovanja, popije se najmanje 5.000 litra vode iz cisterni i približno toliko – hladnog piva.

-Dolazim svake godine sa penzionerima iz Zlota. Volimo bugarski folklor koji je nenadmašan u Evropi. Sviđa nam se ceo program, od borilačkih sportova i malog fudbala do koncerta Ere Ojdanića pod neizbežnim šatrama „Kamiondžije“. Obavezno kupimo po neki suvenir, zasednemo u improvizovani restoran, izgrlimo se sa starim prijteljima iz Belogradčika i Salaša – kazuje Miroslav Ćosić iz Zlota kod Bora u prisustvu Ljube Milenkovića koji godinama drži najlepši privatni objekat u Brestovačkoj banji za goste iz cele Evrope, pa i Bugarske.

Agel Cvetanov dolazi na Sabor poslendjih deset godina. Ni jedanput nije zakasnio ili izostao, uvek je prvi još prvog dana, a ode na kraju kad se umore srpske pevačke zvezde. Oduševljen je:

-Volimo Cecu, Brenu, Miroslava Ilića. Danas je ovde Era Ojdanić, veliki zabavljač i pravi pravoslavac. Ponudiću ga slatkišima iz Soofije. Srbi ovde najviše kupuju alvu. To je neverovatno kako moja alva ode brzo i naprosto ne mogu da je nabavim koliko se traži. Eh, kad bi samo proradio granični prelaz…

Još 2007. godine potpisan je Sporazum o otvaranju malograničnog prelaza na Kadibogazu, a 2014. započeti su prvi radovi u prisustvu našeg ministra Aleksandra Antića i predsednaika Skupštine Bugarske. U Knjaževcu kažu da su Bugari prosekli trasu i stali, a da smo mi pri kraju projektne dokumentacije za novu saobraćajnicu. I sada su organizatori Sabora zahtevali od dve države da se otvori prelaz i uspostavi neposrednija privredna, kulturna i turisatička saradnja na opštu doborbit.

-Još pre tri goidne izjavio sam novinarima da je prelaz neohodan i da je izlaz u svet. Bugarska je u EU i samim tim otvaraju nam se šanse da pre ostalih u Srbiji budemo najbliži toj organizaciji. Sa obe strane je puno prijatelja i rođaka, familija, poslovnih ljudi koji se redovno posećuju i rade u intersu oba naroda. Verujem da ćemo za godinu, dve, ako ne i ranije, upravo ovde, širom otvoriti vrata ljudima sa obe strane Stare planine – kaže Dragan Blagojević iz Minićeva dodajući „da ništa nije čudno, jer je, eto, moguće da se u EU uđe i preko Novog Korita, ne samo iz Beograda“.

Vasil Božinov iz Vidina i prošle godine bio je na Saboru, sada se priključio mišljenjima da je sazrelo vreme za prelazak granice bez mnogo procedure i uz neophodno poverenje. On veruje da će već naredni, 17. Sabor biti u znaku stare želje – otvranja malograničnog prelaza. U tu mogućnost ubeđen je i  stari znalac Galin Hristov iz Sofije, kao i Zaječarka Sonja Manojlović, Sokobankac, Milan Pantelić, Boljevčanin, Predrag Jovanović…

-Ni jedna granica ne može da podeli ova dva naroda. Dogovoreno ćemo ostvariti i tu nema dileme, jer je pelaz u interesu, ne samo istočne, nego i cele Srbije, kao i cele Bugarske – naglasio je u prigodnioj besedi Milan Đokić, predsednik Opštine Knjaževac.

Njegov kolega, Boris Nikolov, kmet Belogradčika, smatra da nema, niti bi trebalo da ima, bilo kakvih finasijskih ili državnih spoticanja oko ove korisne ideje.

Manifestacija je počela verskom službom zvaničnika dve pravoslavne crkve i polaganjem venaca na spomenik prijateljstva dva bliska, bratska naroda, a završena je pesmom koja je do ponoći odjekivala zalenim visovima živopisne Stare planine sa čijeg se najvišeg, nekadšanjeg graničnog gorostasa SFRJ i NR Bugarske, Midžora, kao na dlanu, vide bajkoviti predeli do Dunava i Save i Beograda i do Sofije i Crnog mora.

-Upravo na tim prostorima živi jedna duša pravoslavna i balkanska – reče nam uvek raspoloženi Slavoljub Milanović Barbul iz Miniećeva drugog dana Sabora.

PRIZNANJA

Ovogodišnji pobednik kadibogaskog turnira u malom fudbalu je knjaževačka OŠ „Vuk Karadžić“, drugi su vršnjaci bugarskog „Balkana“, a treći su osnovci škole „Dubrava“. Oni su dobili zaslužna priznanja. Prošle godine, na jubilarnu 15- godišnjicu, vredna opštinska priznanja za dugogodišnje uspšeno organizovanje Sabora pripala su Jovanu Isakovu iz Knjaževca i Konuzlatu i Ambasadi Bugarske u Srbiji.

-Priznanja su mali znak pažnje, ali je najvažnija pozotivna enrgija koja traje cela tri dana Sabora. A granični prelaz – spaja, ne razdvaja – izjavio je Vladan Radovanović, sadašnji glavni organizator saborovanja na Kadibogazu.

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije