TIHO, NEČUJNO, PROĐE I DAN PRIMIRJA… (28)

Autori: Dobrila i Brana Filipović

 

I 11. novembar, stogodišnji datum od završetka Prvog svetskog rata, i 12. novembar – neradni dan zbog retkog i velikog jubileja, prođoše tiho, nečujno, bez uzvišene –  i te kako opravdane – snage ponosa i osećaja za veličanstveno delo naših slavnih predaka. Kako u celoj Srbiji, tako i ovde, u Timočkoj Krajini. Na tu našu malaksalost, opuštenost, preteranu opsednutost svakodnevnim ambicijama upozorio nas je istoričar i donedavni direktor Narodne biblioteke Srbije, Dejan Ristić autorskim tekstom naslovljenim “OVDE SU NEKADA ŽIVELI SRBI – ČASNI, RODOLJUBIVI, NEPOKOLEBLJIVI”. Sudeći i po komentarima na društvenim mrežama, Ristić je, ne samo u pravu, nego je i krajnje dobronamerno podsetio na naš dug i obavezu da se dostojanstvenije, sadržajnije, dičnije okrenemo herojskim precima sa Drine, Cera i Kolubare, iz morskih dubina “Plave grobnice”, sa Solunskog fronta. Samo na teritoriji Makedonije ostalo ih je zauvek na večnoj straži 100.000, tek na ostalim stratištima i bojištima po Srbiji, pa i izvan zemlje. Nemoguće je zaboraviti ratne logore za Srbe iz tog vremena širom Evrope, od Arada u Rumuniji, do Austrije, Nemačke, Mađarske, Češke, Hrvatske.

Izveštaj komandanta Timočke divizije II poziva, generala Vukomana Aračića o mobilizaciji  od 3. avgusta 1914. godine

I svuda su sa srpskom vojskom, iz boja u boj, ratovale i do poslednjeg daha branile otadžbinu timočke divizije. Timočki regruti su najviše stradali u albanskoj golgoti, na Kajmakčalanu, braneći Drinu, Kolubaru, Cer, Šabac i Beograd: mnogo je neznanih im grobova u “Plavoj grobnici” i na Ostrvu smrti, Vidu u Grčkoj, u Hrisi, takođe u Grčkoj, širom Evrope i Afrike. U Velikom ratu stradalo je blizu 20.000 timočkih vojnika – Srbi i Vlasi ginuli su u bratskom zagrljaju za svoju Srbiju i svoja ognjišta ne žaleći jedino što su imali – svoje živote. Samo je Zaječar izgubio 43% stanovništva. Saborci timočkih boraca su, nakon 1920. godine, poslušali savet svog generala i komandanta sa Krfa i Soluna, Voje Živanovića i sačuvali sećanje na pale drugove, podigli su jedinstven spomenik u svetu – zasadili su orahe s obe strane puta od Prahova, preko Salaša, Rgotine i Zaječara do Knjaževca. Ukupno 20.000 sadnica, za svakog poginulog – jedno orahovo drvo. Kakav živi spomenik, kakav veličanstven spomen na junake sa Timoka. Svaka čast i dužno poštovanje stradalnicima i herojima iz Drugog svetskog rata, ali od 1912. do 1919. na braniku otadžbine ostalo je, na žalost, gotovo petostruko više vojnika iz ovog kraja. I jesmo, i treba da slavimo praznike slobode iz perioda NOB-a svake godine, ali ni više ni manje nego iz, po Ristiću, vremena kad su se borili oni Srbi – “časni, rodoljubivi, nepokolebljivi”. Da li smo dovoljno svesni njihove žrtve? Jesmo li poslednjih dana u školama imali časove o žrtvovanju naših dedova i pradedova u Velikom ratu; da li su gradovi bili okićeni državnim zastavama (bar upola kao, recimo, u duge dane frustrirajućih izbornih kampanja); da li su se čula zvona u selima i varošima, odjeci najpoletnije himne na svetu, gde su TV emisije na lokalnim stanicama o tim div-junacima? Muzeji i biblioteke u Negotinu, Zaječaru, Knjaževcu, verovatno i još ponegde, odužili su se 11. novembru i stogodišnjici skromno, u granicama mogućnosti. Nego: drugorazredni političari na brzinu su postavili vence i cveće na spomenike i, verujemo, ne razmišljajući o dubini značaja tog 11. novembra i jednog veka od pariskog primirja. Mnogima je, priznajmo, sa posebnim zadovoljstvom stigao 12. novembar i neradni dan, s puno sunca i lepote u zlatnoj jeseni, kakav se samo poželeti mogao za – opuštanje.

Bolnica u Bizerti – srpski ratnici na oporavku proslavljaju Đurđevdan 1919. godine

A, da nije bilo tih naših junaka i gorostasa, – ne zaboravimo bilo gde i bilo kad- tih prekaljenih solunskih ratnika još iz 1912. i 1913, gde bi smo mi bili? I koji bi bili?

Da bi se prisetili tih neustrašivih seljaka, naših nepokolebljivih predaka, čeličnih rodoljuba što se pobednosno vratiše preko Souluna i Kajmačalana na rodnu grudu, spomenimo, u ime svih stradalnika, imena iz malenog borskog sela Slatina…

Na naslovnoj fotografiji: Spomen sadnice oraha na putu između Zaječara i Minićeva 

 

OPŠTINA SLATINSKA – NA CERU GROB DO GROBA

Današnji centar Slatine

Redovi poginuli i umrli 1914:

Stojan I. Sigulović, poginuo na Ceru, Janko V. Beljković, poginuo na Ceru, Radovan Mladenović, poginuo na Ceru,  Aleksa S. Radulović, poginuo na Ceru, Jovan D. Paunović, poginuo na Ceru, Pavle Janković, umro u Zaječaru, Vladimir Ilić, poginuo na Ceru, Trailo Stojanović, poginuo na Ceru, Jovan T. Janaković, umro u Zaječaru, Milan Stanković, poginuo na Ceru, Paun Janošević, poginuo na Ceru, Uroš J. Trijić, poginuo na Ceru, Ilija J. Trijić, poginuo na Ceru, Ilija I. Janašević, umro u Zaječaru, Miloš J. Meždina, poginuo na Ceru, Stanko T. Grozdić, umro u Austriji, Bosijok T. Milojković, poginuo na Ceru, Stanoje J. Mikulović, poginuo na Kosmaju, Milovan M. Krstić, poginuo na Ceru, Veljko Miolić, poginuo kod Kragujevca, Marko J. Milošević, umro kod kuće, Pavle P. Đorđević, umro u Zaječaru, Milovan Stanojević, poginuo na Ceru i Ilija S. Janošević, poginuo na Ceru.

Redovi poginuli i umrli 1915:

Ilija I. Bukator, umro u Mladenovcu, Petar P. Bučan, poginuo kod Ferizovića, Njegoje I. Njegović, umro u Crnoj Gori, Stanimir Bosioković, umro kod kuće, Petar T. Papić, umro preko Albanije, Trajilo J. Simonović, umro u zarobljeništvu, Petar Pecaj, umro u Albaniji, Jovan Kožakar, umro u Brzoj Palanci, Stan Pecaj, umro u Prizrenu, Pavle P. Manojlović, umro u Boldogasonu, Ilija R. Bidžon, umro kući, Jovan J. Nikolić, umro u Crnoj Gori, Ilija R. Radulović, umro u Mauthauzenu, Jovan S. Bosioković, umro u Skadru, Radovan Živković, umro kući, Trailo Morotonje, umro kod kuće, Bosijok S. Milošević, poginuo kod Kragujevca, Nikola Đorđević, poginuo na Bojalskom brdu, Ilija M. Stanković, umro kući, Petar S. Ilić, umro preko Albanije, Trajilo T. Pipić, poginuo kod Beograda, Stanko S. Zlatković, umro u Albaniji, Jon Đ. Bogdanović, umro u ropstvu, Trajilo U. Štopu, umro kući, Svetozar Radenković, umro u Mladenovcu, Jovan R. Muikovanović, umro kući, Petar Predić, umro kući, Simon Šipulović, umro u Albaniji, Jovan S. Dolan, poginuo u Albaniji, Petar J. Milojković, umro u Albaniji, Trajilo P. Bećar, poginuo na Kosmaju, Petar Spasić, umro u Albaniji, Dušan T. Stojanović, umro u Albaniji, Petar R. Spasojević, umro u Albaniji, Janko R. Mladenović, poginuo kod Ferizovića, Ilija S. Živković, umro u Zaječaru, Vladimir T. Stanojević, umro u Albaniji i Bosijok J. Marković, umro u Albaniji.

Redovi poginuli i umrli 1916:

Mladen P. Martinović, poginuo na Solunskom frontu, Lazar Milošević, umro u ropstvu, Milovan S. Ivanović, umro na Solunskom frontu, Kalin Pavlović, umro u ropstvu, Marin Belić, umro na Krfu, Jovan P. Đurić, poginuo na Solunskom frontu, Vladimir J. Mundrić, poginhuo na Solunskom frontu, Adam Čikulović, umro u ropstvu, Dragutin S. Đorđević, poginuo na Solunskom frontu, Stanije M. Trokić, umro u ropstvu.

Poginuli i umrli 1917:

Redovi: Stanko Živković, umro u Bugarskoj, Petar I. Đorđević, umro u Solunu. Podnarednici: Petar J. Bidžanović, poginuo na Ceru, Ilija J. Jovanović, umro u ropstvu.

Redovi umrli 1918:

Manojlo P. Jovanović, umro u ropstvu, Simon Buzej, umro u Bugarskoj.

Redovi nestali za vreme rata: Petar Dolan, umro u ropstvu, Bosijok Šutulović, umro u Mauthauzenu, Jovan S. Karabaš, umro u ropstvu, Jovan S. Trajilović, umro u ropstvu, Stojan M. Ilić, umro u ropstvu, Simon M. Bajkić, umro u ropstvu, Stojan J. Mundrić, umro u Mladenovcu.

 

OPŠTINA DONJOBELOREČKA – MNOGI UMRLIH U ROPSTVU

Kralj Petar I posmatra Timočku deviziju u Kolubarskoj bici

Poginuli i umrli 1914:

Dobrosav Pujić, kaplar, umro u ropstvu, Stanko M. Gošić, poginuo na Kosmaju, Molojko Ilić, umro u Mađarskoj, Nikola Rajković, umro u Mađarskoj, Jovan Stanojević, poginuo, Miloš T. Jović, poginuo, Jovan Bogdanović, umro, Stojan Milanović, poginuo, Stojan Stević, poginuo, Stanko Ilić, poginuo, Risto Bađica, umro, Stojan Ž. Ilić, poginuo na Savi, Milosav Živković, umro, Stanislav Stanisavljević, umro, Stanoje M. Živković, umro, Živko Miloradović, umro, Stanoje Vujičić, umro, Stojan S. Vujičić, umro, Stanoje Rajić, umro, Miloš N. Pavlaović, pogino na Kosmaju, Stanko Bogdanović, poginuo, Stojan M. Ilić, umro u Austriji.

Poginuli i umrli 1915:

Vladimir Ivković, umro u ropstvu, Stanoje M. Ilić, umro, Teodor Živanović, umro, Milan Bogdanović, umro, Miloš Stojanović, umro preko Albanije, Miloš Marinković, umro, Stojan Ognjenović, umro, Stojan P. Vasić, umro, Milan P. Milanović, umro u Ćustendilu, Aranđel Živanović, umro.

Godina 1916:

Živko Stanković, umro, Živko Ilić, umro u Africi, Živan N. Stanisavljević, umro u ropstvu.

Godina 1917:

Ilija Devanić, umro, Milenko N. Milanović, umro u Austriji, Stanko Ž. Vasić, umro kod Slatine, Stojan I. Mladenović, umro.

Godina 1918:

Stojan Ž. Lazić, umro u ropstvu, Stanoije Ž. Gošić, umro u ropstvu, Jovan S. Miletić, umro u ropstvu, Stanoje Marković, umro, Miloš Urošević, umro u ropstvu i Milosav Ilić, umro 1919.

Umrli i nestali: Stanko Lalinkić, Stojan Stanisavljević, Stojan M. Stojanović, Živan Živadinović. Živan M. Stojčić, Milija Milanović i Milosav Đokić.

 

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „TIMOČKA DIVIZIJA – DIVIZIJA SMRTI I VASKRSENJA (1914-1918.) I POMENIK HEROJA U OPŠTINI BOR“, sufinansiran iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije