TAMO GDE TIMOK POZDRAVLJA VELJKOV GRAD (15)

Autori: Dobrila i Brana Filipović

 

Trideset godina nakon smrti kompozitora Đorđa Marinkovića (1891-1977) pronađen je dokument koji svedoči o stvarnom stvaraocu najčuvenije srpske pesme “Tamo daleko”.Te, 2007. godine, otklonjene su sve dileme o autoru ovog kultnog dela. Doduše, autorsko pravo na pesmu “Tamo daleko” priznato je u Parizu još pre devet decenija Đorđu Marinkoviću, poreklom iz kladovskog sela Korbovo, bivšem muzičaru u orkestru Kraljeve garde, poznatom i po tome što je, iako samouk, svirao sve žičane instrumente i plus – flautu. U Srbiji su na isto pravo još pretendovali Mihailo Zastavniković (najverovatnije je da je Zastavniković, negotinski učitelj i pesnik napisao stihove), dr Dimitrije Marić i Milan Buzin.

Đorđe Marinković

U “Timočkom borcu” od 10. aprila 2009. godone piše – da je Ranko Jakovljević, saradnik u negotinskom Arhivu, u Zavičajnom fondu Jovana Jovanovića, pronašao dokument koji će potvrditi autorstvo Marinkoviću i koji će se naći u njegovoj budućoj monografiji.

-Marinković je danas gotovo zaboravljen u rodnom kraju. Iz mnogih zemalja, prvenstveno iz Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, čak do Japana traže se njegova izdanja. O celokupnom opusu ovog Kladovljanina postoje zapisi u zbornicima Istorijskog arhiva u Negotinu. O Marinkoviću, nažalost, odavno nije imao ko od bližih srodnika da svedoči, jedino je, 2008, ostalo kazivanje u listu “Timočanin” unuka Miodraga Marinkovića koji je tada imao 76 godina – pričao je novinarima Jakovljević.

-U ovoj kući brvnari, u mestu Ključ u Korbovu, rođen je i odrastao Đorđe. Još u  mladosti bio je sklon muzici. Najviše je voleo gitaru, voleo je i svoje selo i ceo ovaj kraj. Kako je živeo i skončao u Francuskoj čuva se kao tajna u našoj familiji. On je otišao u Francusku, kao i mnogi Srbi, posle Solunskog fronta. Na Krfu je bio omiljen, njegovu svirku voleli su svi naši ratnici – ostavio je kazivanje Miodrag napominjući da je u Korbovo posle rata dolazio samo dva, tri puta.

Srpsko vojničko groblje Zejtinlik u Solunu

Novinari su pronašli i kompozitorovu praunuku Natašu i njenog supruga Igora Milanovića koji su 2008. godine izjavili da je njihov slavni predak zaista neopravdano zaboravljen. Oni su verovali da je Đorđevo autorstvo slavne pesme namereno skrivano, jer od toga je neko imao koristi.

Kako bilo da bilo, Marinković je u Fransuskoj stekao veliku muzičku popularnost i zato su se njegove kompozicije našle na portalima celog sveta.

-Iz Korobova je u svet otišao u opancima, tek u Parizu, “tamo daleko”, stekao je ime – ponosno su izjavili Nataša i Igor i, s posebnim značenjem, preporučili stihove iz himne solunskih ratnika “Tamo daleko”… “Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov grad, tamo mi spališe crkvu u kojoj se venčah mlad… Tamo daleko, daleko od mora, Tamo daleko kraj plava Dunava…”

 

 

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „TIMOČKA DIVIZIJA – DIVIZIJA SMRTI I VASKRSENJA (1914-1918.) I POMENIK HEROJA U OPŠTINI BOR“, sufinansiran iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije