SUDBINA SPOMENIKA CRVENOARMEJCIMA U BORU I ISTOČNOJ SRBIJI

Bor, S.M. – Spomenci i spomen-obeležja pripadnicima slavne sovjetske Crvene amrije u Boru i okolini, kao i u Timočkoj krajini svedoče o zajedničkoj i herojskoj borbi dva prijeteljska, pravoslavna naroda za oslobođenje od fašističkih okupatora. Ovi spomenici se uglavnom propisno održavaju, mada ima i primera nehaja i nebrige. Najupečatljiviji primer aposlutnog vandalizma, i to, ne od huligana kojih ima svuda i u svakoj zemlji, nego od privredne vlasti je – u Boru.  Pre nekih dvadeset, možda i više godina, sa ulaza na glavnu, toipioiničku kapiju RTB-a, s desne strane, pod nepoznatim okolnostima, nestao je skormni a veličanstveni spomenik crvenoarmejcu, poručniku Akšajevu. Poginuo je 8. oktobra 1944. godine „u borbama za oslobođenje Bora i okoline“, a po ličnoj želji sahranjen je baš na tom mestu. Grob je premešten na nepoznatu lokaciju zbog proširenja ne tako bitnih objekata, što se i danas može ustanoviti. Nestanak spomenika heroju, branitelju iz daleke zemlje jedino je mogao da se ukloni po naređenju tadašnjih rukovodilaca. Naše državne vlasti i Ambasada Rusije su upoznati sa ovim nemilim događajem, ali do danas spomenik nije vraćen na prvobitno mesto, niti se znaju odgovorni.

Najlepši primer održavanja je Spomen kostrunica sovjetskim braniocima istočne Srbije u Zaječaru, gde je pohranjeno 1.260 crvenoarmejaca. Tamo su, 1963. godine, premešteni i posmrtni ostaci 72 sojvetska vojnika ( iz porte zlotske crkve) poginula braneći borsko selo Zlot oktobra 1944. Ovim  nesutrašivim vojnicima, ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Konuzin otkrio je, 9. maja 2009, spomen-ploču u Spomen-parku u Zlotu, selu koje je tog dana dobilo i ulicu „Ruskih heroja“. Do tada o tim slobodarima nije govorilo.

Posle oslobođenja podignut je velelpni spomenik srpskim i svojteskim palim borcima u kladovskom selu Vajuga na Dunavu, odakle je i počelo oslobađanje zemlje krajem 1944. Godine 2010, 9.maja, na Dan pobede nad fašizmom, ambasador Konuzin je, u spomen prostoru u Vajugi, zasadio 65 breza, koliko se navršilo godina od pobede nad okupatorom.

U selu Rgotina, na sredokraći Bora i Zaječara, u centru sela, neposredno uz crkvenu portu, nalazi se spomenik ruskom majoru Tkačenku i još sedmorici njegovih palih saboraca. Spomenik je pre četiri godine zaštićen gvozdenom ogradom. U Rgotini je, do sredine osamdesetih, na ogradama dvorišta i zidovima kuća u blizini užeg centra sela, krupnim sllovima, pisalo: Živela bratska Crvena armija! Bio je to znak zahvalnosti za sve što su sovjetski soldati učinili za oslobođenje ovih krajeva.

U Novom groblju u Boru, na uzlazu, na najlepšem mestu je spomenik majoru Crvene armije, Rjabenku Ivana Vasiljeviča. Hrabro se borio u završenim borbama za oslobođenje istočne Srbije. Umro je 10. oktobra 1944. od zadobijenih rana.

Verovatno da ima još spomeika i spomen-obeležja crvenoarmejcima u Timočkoj krajini iz vremena Drugog svetskog rata. Treba ih pronaći, brinuti o njima, sećati se onih koji su iz belog sveta došli da životima brane srpski narod od najvećeg, fašističkog zla.

NA SLIKAMA: Nekadašnji spomenik kod topioiničke kapije RTB-a Bor

Spomenik majoru Tkačaneku u Rgotini

Na oronulom zidu, u Rgotini, zub vremena izbrisao je poruku, ostala je smao reč ARMIJA

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije