Stevini junaci iz Jasenice

Dok je proučvao zaboravljenog negotinskog „filmadžiju“ sa Solunskog fronta, Stevana Jovičića iz Jugoslovenske kinoteke opčinila su i braća- vojnici Jaseničani Stojadinovići i Stojimirovići

Negotin, 3. jun, S. Todorović  – Tamnavac Stevan Jovičić( rođen u Banjanima kod Uba,1936.godine) dugogodišnji filmski arhivista u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, i njen povremeni direktor, već decenijama je zaljubljen u Timočku krajinu i Timočane. Kao istoričar filma i filmski scenarista, najpre je tragao za Dragišom M. Stojadinovićem( 1885 – 1968), šefom Kinematografske sekcije srpske vojske na Solunskom frontu i o njemu sačinio izuzetno zanimljivu knjigu „S kamerom i puškom“. A pre toga, Negotincima je i zvanično o značaju njihovog sugrađanina, iz sela Jasenice, govorio još 1993.godine, na jednoj izložbi u Negotinu, i oni su tada bili veoma zatečeni.Zato što je znameniti Srbin iz malog negotinskog sela uveliko bio zaboravljen u zavičaju.

Baš kao i njegov dve godine mlađi brat Milutin- Mića,hrabri konjički oficir, odlikovan u Prvom svetskom ratu sa dve Karađorđeve zvezde.O njemu i sada gotovo da niko ništa ne zna, izuzev popularnog Tamnavca Steve. Još ga proučava. A već je pomogao da se o junaku Dragiši snimi i uzbudljiv dokumentarni film, čiji je Steva scenarista, a reditelj nedavno preminuli Miomir Miki Stamenković. U potrazi za Milutinom, Stevan Jovičić doznao je da je i ovaj „anonimac“ „bio u prvoj posleratnoj generaciji savezničkih oficira koji je u San Siru pohađao čuvenu francusku vojnu akademiju“. Tamo mu je drug akademac bio, niko drugi, nego čuveni Šarl De Gol.
Stojadinovići i Stojimirovići
Ali, priča iz negotinske Jasenice se tu ne završava.Pre deset godina, na Vojnoj akademiji u Beogradu Stevan Jovičić, sasvim slučajno, upoznaje braću Stojimiroviće – Ljubišu i Slavoljuba. I gle čuda: i oni su iz Jasenice. Ljubiša, u činu generala, bio je tada načelnik Vojne akademije, a brat Slevoljub, pukovnik i doktor geografije, profesor u istoj ustanovi. Braća su, preko „Zastava filma“,svojim velikim uticajem,pomogli scenaristi Jovičiću i reditelju Stamenkoviću da snime dokumentarni film o čuvenom našem generalu Petru Bojoviću.
A kada je pre dve decenije, otvarajući u Negotinu izložbu o sto godina srpskog filma, i zvanično stupio na tle Negotina, Stevan Jovičić nije ni slutio da će mu se ovo područje tako obilato posrećiti. Bio je ushićen kada je, istraživanjem, doznao da je junačina Dragiša Stojadinović( završio gimnaziju u Zaječaru, a pravni fakultet u Beogradu) bio i instruktor Gavrilu Principu( zajedno sa komitskim vojvodom Tankosićem) u rukovanju oružjem, pre nego što je Princip izvršio atentat u Sarajevu. Instruktor Dragiša iz Jasenice bio je dve decenije apsolutni prvak Jugoslavije u gađanju vojničkom puškom.
O Dragišinom bratu Milutinu Jovičić je do sada doznao da je bio ađutant kralja Aleksandra, da je bio oženjen najlepšom ruskom kneginjom i da je, po povratku sa akademije u San Siru,bio glavni inpektor jugoslovenske konjice. Na tom položaju, mlad, lep i hrabar, umro je iznenada 1930.godine, kada je ima samo 43 godine.
Komite Dragiša i Miomir
Proučavajući filmadžiju iz Jasenice, Tamnavac Stevan Jovičić otkrio je da jedan od njegovih najboljih prijatelja u mladosti bio i Timočanin Miomir Milenović(1882-1944), sveštenički sin iz Zlota kod Bora, poznati novinar i dugogodišnji urednik „Politike“. Dragiša i Miomirbili su gimnazijalci u Zaječaru i studenti na Pravnom fakultetu u Beogradu kada su, kao dobrovoljci, odlazili u komite na Kosovo i u Makedoniju,da brane srpsku nejač od Turaka i Arnauta. Pravdoljubivi Timočanin Milenović, prvi novinar u „Politici“ sa fakultetskom diplomom, počev od 1907.godine, ostavio je snažan utisak na istraživača Jovičića. Britak na peru i oštar na jeziku nije se sviđao režimima, ali ništa mu se nikada nije moglo poreći. Ni to da je 1914.godine sam samcijat pisao, uređivao i izdavao „Politiku“, dok su Švabe nemilosrdno bombardovale Beograd. Ostale su, utvrdio je Jovičić, i dve dragocene knjige Milenovićevih ratnih beležaka iz Balkanskih ratova, o kojima se malo zna.
Družio se Stojadinović, pre nego što je kao politički aktivista i poslanik 1936.godine dospeo u zatvor i tamo ostao tri godine, i sa Timočaninom dr Milanom Gavrilovićem.To je onaj novinar, advokat, političar i diplomata( bio je i ministar u emigrantskoj vladi u Londonu) koji je završio gimnaziju u Zaječaru i bio direktor „Politike“ od 1924. do 1930 godine. Pre dolaska u „Politiku“ doktorirao je prava na Sorboni i bio lični sekretar Nikole Pašića.
-Čini mi se da sam Timočkom krajinom i njenom tradicijom opčinjen još od malih nogu – objašnjava nam svoju posvćenost Timočanima Tamnavac Stevan Jovičić.- Mojih rođaka rođaci živeli su u Negotinu i uvek su ti „naši“ Negotinci bajkovito pričali o gradu Hajduk Veljka i Mokranjca. U jednom od negotinskih listova sarađivali su i moji poznati Tamnavci: akademik Živojin Simić i poznati narodni učitelj i intelektualac Mihailo Mika Sretenović. To je, verovatno i mene „povuklo“.Srećan sam što sam ovde stekao mnoge prijatelje i što me pozivaju na „Mokranjčeve dane“ i „Dane Zorana Radmilovića“, što još istražujem zanimljivu tradiciju ovog kraja…

Selo koje odoleva
Nedavno penzionisani oficiri srpske vojske, braća Stojimirovići iz Jasenice rado su se odazvali da za „Politiku“ kažu „reč- dve“ o rodnom negotinskom selu.Naseljeno Šumadincima još početkom 17.veka, udaljeno deset kilometara od Negotina, prema Beogradu, ovo naselje je još vitalno, u svakom pogledu. U okruženju koje teško pogađa „bela kuga“, Jasenica ima još 534 stanovnika u 166 domaćinstava. Iz njega potiče pet doktora nauka, a diplome fakulteta i viših škola ima.  55 njgovih sadašnjih i bivših žitelja.Stojimirovima je milo što selo još odoleva i uvek se rado odazivaju da pomognu.
A Jaseničani se diče svojim junacima.Imponuje im hrabrost koju su u odbrani otadžbine, poslednjih godina prošlog veka, ispoljili Ljubiša i Slavoljub. Liče im na junačku braću Stojadinoviće od pre sto godina, objavio je Timočki borac marta 2013. godine.

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije