Rudna renta: Srbija 3% do 7% prihoda – Evropa i svet 20% do 30% prihoda

Rudna renta u Srbiji je preniska, ali je veliko pitanje da država, zbog loše situacije u kojoj se nalaze naši rudnici, uopšte ima manevarskog prostora da pokuša da je poveća, smatraju eksperti sa kojima je list „Danas“ razgovarao na tu temu.

Prema podacima koje je „Danas“ dobio od Ministarstva rudarstva i energetike rudna renta u Srbiji iznosi od tri do sedam odsto od ostvarenih prihoda. Nadležni kažu da je procenat nadoknade za istraživanje i eksploataciju ruda u zemljama u okruženju na istom nivou kao i u Srbiji. Međutim, u mnogim zemljama Evrope i sveta rudna renta iznosi 20 do 30 odsto od prihoda kompanija koje se bave istraživanjem ili eksploatacijom ruda pa se postavlja logično pitanje da li te procente nadoknade treba podići i u Srbiji. Na taj način bi se moglo povećati i učešće rudarstva u bruto domaćem proizvodu. U ovom trenutku, na osnovu dostupnih podataka, rudarstvo učestvuje sa dva odsto u BDP Srbije, a taj udeo bi mogao da poraste i do pet odsto.

Ono što je takođe indikativno je i to da Naftna industrija Srbije plaća nižu rudnu rentu nego što je to propisano zakonskim rešenjima. Naime, visina rudne rente za naftu u Srbiji je sedam odsto od prihoda a NIS plaća tri. Razlog za to su odredbe međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije potpisanog u vreme kada je planirana izgradnja gasovoda “Južni tok”. U međuvremenu se odustalo od tog projekta ali je iznos rudne rente predviđene za NIS ostao isti do danas.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za „Danas“ da nadležni u Srbiji teško mogu izdejstvovati povećanje rudne rente. – Drugim rečima, država može da poveća rudnu rentu, ali se postavlja pitanje u kojoj meri bi to bilo oportuno. Naime povećanje rudne rente može samo da demotiviše strane investitore da ulažu u istraživanje rudnog sektora, a one koji su već krenuli u taj posao da odustanu od njega . Konkretan primer bi mogao da bude Rudasko-topioničarski basen “Bor”. Država se muči da uopšte nađe investitora koji bi pomogao da taj veliki kompleks nastavi sa radom tako da nema još i luksuz da tako kažemo izvoljeva kada je reč o visini rudne rente. Prema tome želje su jedno, a mogućnosti nešto sasvim drugo. S obzirom na sve izrečeno jasno se vidi da država nije u poziciji da razmišlja o povećanju rudne rente ma koliko ona bila niska ako se uporedi sa stanjem u drugim zemljama.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za „Danas“ da bi država mogla da propiše veće rudne rente, ali da bi se na tom planu trebalo rukovoditi od slučaja do slučaja. – Potpuno bi bilo iracionalno podići rudnu rentu na recimo 30 odsto, što država svakako može u slučaju RTB Bor. Sasvim je jasno da nijedan strani investitor ne bi želeo da preuzme firmu-gubitaša tog tipa, a da rudna renta bude tako visoka. U tim slučajevima bi trebalo ići na niske rudne rente sa ciljem da se tako veliki sistemi prodaju. Kada je reč pak o nekim drugim manjim rudnicima sa rudnim bogatstvom čije je eksploatisanje komercijalno isplativo tu svakako ima prostora da se nadoknada poveća. Stoga treba formirati ekspertski tim koji bi detaljno proučio situaciju i procenio u kojim slučajevima treba insistirati na dizanju rudne rente, a u kojima ne – zaključuje Vuletić.

 

 

Izvor danas.rs

Foto: S.M.

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije