POLIGLOTA S OBALE DUNAVA

Sunčano vrelo popodne jednog avgustovskog dana na obali Dunava u Kladovu opijao je miris ribljeg restorana Natura, vlasnika Stevana Stanojlovića. Dok se reka preslijavala pod letnjim zracima i mamila kupače da potraže osveženje, ovaj gospodin u godinama za poštovanje otkrio je svoj pogled na probleme i dileme u turističkim vodama u kojima plovi duže od četiri decenije.

Stevan Stanojlović

-Ceo svoj radni vek ovaj diplomirani tuirizmolog proveo je u Kladovu. Po završetku studija dolazi u grad na Dunavu i postaje jedan od pionira u razvoju turizma. Nekada vlasnik turističke agnecije, poliglota i licencirani turistički vodič najveći deo života posvetio je gostima i turistima koji su iz celog sveta dolazili u bajkoviti gradić kraj čuvene tvrđave Fetislam, u Kladovo na Dunavu. Bilo je mnogo lepih želja, a na ovu privrednu granu gledalo se samo kao na veliku razvojnu šansu Srbije. To je period pre raskloa Jugoslavije. U to vreme reka Dunav je smatrana srpskim morem – priča Stevan.- Ipak, bilo je i ljudi koji su, koliko-toliko. verovali u pamet i nauku pokušavajući da ožive ovu moćnu reku. Referentne institucije iz turisitčke oblasti pripremale su različite projekte, neki su prihvaćeni. Nabavljeno je pet brodova koji su polvili od Beograda do Kladova pružajući putncima neponovljivo zadovljstvo krstareći širokim plavim Dunavom.

Restoran Natura

Nekada je Stanojlović osnovao vodičku službu na Karatašu koje odavno više nema. Kasnije je znatiželju posetilaca privlačila hidoelektrana Đerdap kao privredni i međunarodni gigant, ali i važan turistički objekat. U hidroelektrani je otvorena i turistička galerija. Danas, otkriva naš sgaovornik, teško je posetiti hidro-sistem, a tek galeriju.

 

Restoran Natura

-Desilo se desetak puta da mi dođu prijatelji iz inostranstva koje ne mogu da odvedem u obilzak HE „Đerdap“. Vremena su se promenila, hidroelektrana je postala nedostupna za posetioce. Šteta je što se još uvek u Republici samo govori o turističkim potencijalima, a oni su tako nedovoljno iskorišćeni – ističe Stanojević podsećajući da govori osam svetskih jezika. Kad je on pre 43 godine iz Petrovca na Mlavi, ili pravo sa fakulteta došao u Kladovo niko, sem njega, nije znao engleski jezik. Bio je pionir razvoja kladovskog turizma. I danas je, eto, ostao veran profesiji.

Proteklih godina Stevan je bio angažovan na izradi strateških porgrama razvoija turizma za opštine Bor i Sokobanja. Programi su završeni, uredno predati merodavnim institucijama, ali niko od nadležnih nikada nije reagovao. Nije bilo ni najobičnijeg razgovora o predloženim turističkim šansama. Tako i dalje ostaju jedino priče o turističkim potencijalima, ali nikako da se krene u ozbiljnije poslove merene milijardama prihoda.

Svojevrmeno je Stanojlović pokretao i lovni i ribolovni turizam u Kladovu, i to je neko vreme bilo vrlo dobro. Sada je penzioner i vlasnik restorana Natura u kome se može naručiti jedino riba i riblja čorba. Restoran je otvorio po povratku iz Amerike pre 25 godina pokušavajući da ostvari čuveni slogan „Mala privreda, velika šansa“. Ljubav prema Dunavu i kladovskoj čaršiji bila je jača od izazova Las Vegasa. Ne žali, smatra da je uspeo u životu. Ulagao je u školovanje dece, sin mu je programer u stranoj firmi, ćerka je završila dva fakulteta i magistrirala na prestižnom Univerzitetu u Majncu u Nemačkoj. Sa suprugom nutricionistom zaduženom za kuhinju u restoranu provodi penzionerske dane na obali Dunava, u gradu za koji veruje „da je najbolji za život, jer se tu najmanje radi“. Ostaje mu da razmišlja o turizmu za koji je ubeđen da je socio-prostorni fenomen . Taj „prostor“, naglašava, ne mogu da vode političari, nego isključivo mladi i stručni ljudi.

 

Objavljeno u sklopu projekta „Profil i profit najuspešnijih kladovskih preduzetnika“ koji sufinansira opština Kladovo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije