OTVORILI FABRIKU ZA PRERADU LEKOVITOG BILJA U RODNOM JABUKOVCU

Dobrila Filipović – Alen Vujić i Goran Negojičić, mladi ljudi, tek prešli tridesete godine, dugo rade u Austriji i tamo su se snašli, lepo zarađuju, ali se poslednjih godina oslanjaju i na posao i zaradu u svom rodnom Jabukovcu. Shvatili su da je danas moguće i u Srbiji, pogotovu u Negotinskoj Krajini, pokrenuti sopstveni bizinis i uspeti na svom imanju i svom zavičaju. Potkovani iskustvom i dugogodišnjim radom u Austriji, uz podršku svoje države i opštine, veruju da mogu da učine i korak više – da od rodnog Jabukovca stvore veliko, savremeno ekološki zdravo i bogato selo. Pet, šest slobodnih dana mesečno dolaze u Jabukovac i posvećuju se svom imanju. Godišnji odmor provode u rodnom kraju i ne sede skrštenih ruku: osnovali su zemljoradničku zadrugu, a od nedavno je krenula i prva Fabrika za preradu lekovitog bilja na 1.360 kvadrata površine. Od ove godine počinje i otkup bilja.

Goran Negojičić (levo) i Alen Vujić (desno)

-Dobili smo od Kabineta ministra bez portfelјa zaduženog za regionalni razvoj 64.000 evra za osnivanje zadruge i to je prva i pava podrška. U saradnji sa ostalim domaćinstvima razvijamo i još neke delatnosti, od podizanja plantaža lekovitog bilja i vinograda do kineskog brzorastućeg drveta, podizanja stočarskih farmi, organizovanja seoskog turizma i uzgajanja jabuka, lešnika, aronije, borovnice. Imamo primer našeg radnika iz inostranstvo koji je ogradio 28 hektara ovčarnik, namerava da udvostruči uzgoj na 600 do 700 ovaca najproduktivnije rase. Drugi je na 4,5 hektara zasadio 3000 sadnica kineske paulovine. Treba spomenuti i novu plantažu jabuka u Bukovču. Bitno je ustanoviti šta sve ovo podneblje prihvata i koje kulture odgovaraju zemljištu. Ispitivali smo zemljište na kiselost, ali je najbolje dirtektno početi sa jednom kulturom i videti kako uspeva. Nemamo ovde dovoljno agronoma i moramo sami da se snalazimo. Ali iskustvo sa zapada zlata vredi. I to ćemo koristiti u što većoj meri. Pronašli smo sigurne otkuplivače za naša eterična ulja, za meleme, lekovito bilje (primerice, zadruga u Gornjem Milanovcu) – priča Negojičić dodajući da uzgajaju bilje od hajdučke trave, koprive i nane do lavande, sve što traži tržište.

Voćni sirup na bazi lekovitog bilja – PG Negojičić

U Jabukovcu je danas i oko 2000 košnica.

U mnogim zemljama trend uzgoja pčela u urbanim sredinama sve je prisutniji. Najizraženije urbano pčelarstvo se već uveliko razvija u  Severnoj Americi i Evropi. Slobodan Tihojević prenosi utiske iz Beča gde se košnice mogu naći na krovovima zgrada Bečke državne opere, Prirodnjačkog muzeja i Muzeja istorije umetnosti. Košnica ima i na krovu gradske Skupštine, kao i na krovovima hotela a turisti mogu za doručak da probaju med koji se dobija od pčela sa njihovog krova.

-Kad se još bolje organzujemo i uvećamo proizvodnju i plasman u našoj fabrici nećemo odustati od obećanja da od svog profita izdvojimo 3 do 5 odsto za razvoj sela i pomoć najsiromašnijim porodicama. Jer, cilj je da Jabukovac liči na najrazvijenija eropska sela. U tom slučaju mladi će ostajati ovde, a naši će se vraćati iz belog sveta i, poučeni iskustvima, razvijati svoj biznis. Ovde smo svoji na svome. Sa ličnim ulaganjima, novcem zarađenim u inostranstvu i uz podršku države Srbije, možemo mnogo da postignemo. Možete samo zamisliti, nas dvojica smo u relativno kratkom vrmenu otvorili fabriku. Nije to više zadruga, ogroman je to napredak. Zašto i drugi ne bi mogli i više od toga. Generacija između 30 i 40 godina već vidi svoju šansu u Negotinskoj Krajini i povratku koji je za mnoge sve izvesniji – naglašava Alen Vujić.

Željko Nikolić iz Popovice već se vratio. On je, zbog specifičnih uslova, u Boru otvorio pogon za plastične i aluminijske elemente za vozila marke “mercedes” i od pre mesec dana radi za bivšeg poslodavca iz Slovenije. Jedan od onih koji uveliko razmišlja o povratku u rodnu Malu Kamenicu je i Goran Grekulović sa suprugom koji je od svoje 16. godine u Austriji.

 

PODSTICAJI MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE

 

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva raspisalo Konkurs za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima u 2019. godini. Podsticaji obuhvataju investicije u sektorima ruralnog turizma i starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti.

Sredstva se mogu koristiti za ulaganje u izgradnju, dogradnju, adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje, kao i nabavku opreme za ugostiteljske usluge u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti, ili seoskom turističkom domaćinstvu, kao i za nabavku opreme i alata za obavljanje poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti.

Pravo na korišćenje podsticaja imaju fizička lica – nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Podsticaji se odobravaju u iznosu od 50-65% od vrednosti investicije umanjene za iznos PDV, maksimalno do 3.000.000 dinara za ruralni turizam, odnosno 500.000 dinara za stare zanate.

Konkurs je otvoren do 27. septembra ove godine.

Svi detalji Konkursa sa prijavnim obrascima, uslovima i spiskom potrebne dokumentacije, mogu se naći na adresi: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-unapredjenje-ekonomskih-aktivnosti-na-selu/   , a obaveštenja se mogu dobiti i telefonom Ministarstva poljoprivrede (011/ 260-79-60) i RARIS-a (019/ 426-376).

Naslovna fotografija: Lekovito bilje / Appletown Jabukovac

 

DIJASPORA I BIZNIS – ULAGANJA U NEGOTINSKU KRAJINU

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije