Ostajte ovde: „KAPIJI BORA“ PRETI PRODAJA, MADA SE NE ZNA VLASNIK!

Bor, S.M. – Nezvanična infromacija da beogradski Energoprojekt, poznat u u poslednje vreme  po nesporazumima oko privatizacije, želi da se što pre otarasi i proda zdanje „Kapija Bora“ na ulazu u grad bakra, za Bor i Borane – od posebnog je značaja. Verovatno je u istoj ravni po kvalitetu kao i aerodrom ili, pak, hotel „Jezero“ koji, isto tako, nisu daleko od promene gazde ili nekakvog strateškog partnerstva.

Da bi o istorijatu „Kapije Bora“ i sudbini ovog vrednog i ataraktivnog obkjekta saznali bližu isitnu pokušaćemo da zađemo u malo dalju prošlost i na osnovu relavantnih podataka, ocena i zaključaka predočimo „pravo stanje stvari“.

Na današnji dan, 1999. godine, dnevne novine „Glas javnosti“ objavile su članak naslovljen „Ukraden ceo bakarni krov sa „Kapoije Bora“ u kome se naglašava „da su lopovi odneli sve oluke i ukrali gotovo ceo bakarni krov“, i da je vlaga debelo nagrizla zidove objekta koji polako postaje ruina.

Dalje se kaže – da je borska opština tražila da otkupi celo zdanje od vlasnika, beogradskog Energoprojekta, ali nije došlo do dogovora, jer se natezalo oko para. Opštinari su bili planirali da u taj prostor usele Tehnički fakultet. To što Energoprojekt tada, celih sedam godina od završetka zgrade do „pod krov“, nije platio ni dinar građevinske takse, nikog nije zanimalo. Branislav Rankić, predsednik opštine u to vreme, zapretio je da će podneti krivičnu prijavu protiv Energoprojekta „zbog nemara prema društvenoj imovini“. Do toga, nažalost, nije došlo, a obaveze beogradske firme prema lokalnoj samoupravi do danas – nisu izmirene. Jer, reč je o gomili para.

„Novosti“ su 5. 11. 2008. pisale  da je u „Kapiju Bora“ uloženo više desetina miliona dinara i da je objekat građen „za najveću diskoteku na Balkanu“ za Marka Miloševića. Gradnja je, kraje, 2000. godine, ipak, obustavljena.

Godinu dana kasnije, Grupa 55 , nakon javne rasprave, donosi zalkjučke o „Kapiji Bora“ u kojima se posebno podržava „odluka RTB-a da deo svog udela u gradnji prenese u svoje vlasništvo“. Ovde je već jasno da, sem  Energoprojektovog većinskog investiranja u gradnji „diskoteke“, deo kolača pripada i opštini i RTB-u Bor.

Godine 2010. ministar Milutin Mrkonjić izjavljuje da će se u nesuđene „Markove konake“ useliti Megatrend Univerzitet, ali, samo dve nedelje kasnije, jedan drugi ministar, zadužen za trgovinu, Milosavljević, izjavljuje da je „najbolje da „Kapiju“ preuzmu trgovci, recimo „Idea“. Ni taj plan nije uspeo.

Oporavljena zgrada, spašena od propadanja, postaje zanimljiva, ali vlasnici nikako ne mogu da se dogovore kako da je podele. U rekonstrukciju objekta trebalo je da se uloži dosta novca. Tanjgug 5. novembra 2012. godine objavljuje da su lopovi, u krugu „Kapije“, isekli i ukrali svih 12 kandelabera vrednih 1,3 miliona dinara, inače „donaciju RTB Bor“.  Oronulu fasadu, elektroinstalacije, okolinu, krov, stolariju i sve ostalo neko  je još ranije sredio po propisima i za svaku pohvalu. Sudeći po donaciji za kandelabere, može se pretpostaviti da je dobrotovor bio RTB Bor. Energoprojekt niko nije video. Oni su, izgleda, gledali svoja preča beogradska posla.

Sad taj isti Energoptojek,t pošto poto, doznajemo, želi da brzo i lepo proda „Kapiju“ , naravno sa neplaćenim građevinskim zemljištem i zlata vrednom lokacijom. Nova lokalna vlast u Boru ne bi ni slučajno smela da ostane po strani. Jer, u vreme današnje, kod se otvoreno zagovara i prodaja RTB-a, ne smeju da se ponove ranije greške i da se olako odreknemo – poput „Sednog kilometra“, Centroistoka“, Belorečkog peščara, tek Brestovačke banje – nečeg što je naše i što će služiti generacijama. Ovaj podsetnik još više važi i za eventualnu sudbinu aerodroma ili hotela „Jezero“, sutra možda i Doma kulture.

A kako tek da razmišljamo o Kinezima i RTB-u? Evo ovako. Kad se reše imovinsko-pravni odnosi, kad se otpuste radnici uz socijalni program i država vrati sve dugove, onda će strana kompanija, je l tako,  doći na gotovo. Preostaje im da  ulože 200, možda i više miliona evra i profesionalno organizuju posao i – ništa drugo. Nameće se pitanje kao planina: Zar naša struka i nauka, naši ljudi, pa i vlast, u takvim uslovima ne mogu da oporave nacionalni i narodni RTB-e? Kuća i ognjište se samo jednaput prodaju, posle srce, kao po pravilu, teško zaboli, ali voz je već prošao. Zaustavimo taj prokleti sve brži voz!

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije