OD UZGAJANJA BADEMA DO DUNAVSKOG NASLEĐA

Kladovo, Solaris media – Stanje preduzetničkog sektora na području istočne Srbije se odlikuje brojnim problemima – investicije su na izrazito niskom nivou, tercijalni sektor usluga koji obuhvata oblasti poput trgovine, saobraćaja i turizma je nedovoljno razvijen,  proizvodnja i BDP su hronično daleko ispod nacionalnog proseka, dok inovacijski elementi praktično i ne postoje. Isti ovi problemi neizostavno muče i opštinu Kladovo.

Međutim, postoji i druga strana medalje, sačinjena od profila i profita najuspešnijih preduzetnika, onih koji stvaraju uslove za brži napredak ekonomije i privrednog ambijenta. Njihove životne i poslovne priče jesu korisne i za sadašnje i buduće preduzetnike, i male i velike privrednike, ali i za najširu javnost koja vrlo često ostaje uskraćena za istinsku sliku o njihovom poslovanju, razvoju, ali i problemima sa kojima se suočavaju i putu do uspeha koji su prešli.  Taj put često je trnovit, mada poučan i najviše bitan za generacije mladih i stručnih koje dolaze. Upravo toj temi biće posvećen serijal od deset tekstova, koji započinjemo ovim uvodom sa namerom da pružimo jednu opštu sliku o stanju preduzetništva na području kladovske opštine, kao i merama koje lokalne i republičke vlasti preduzimaju u cilju njegovog unapređenja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prema rečima predstavnika lokalne vlasti, zamišljena su tri osnovna pravca razvoja kladovske opštine: poljoprivreda, mala privreda i turizam. Kako je predsednik opštine Kladovo Radisav Čučulanović obećao neposredno po izboru na ovu funkciju, glavni fokus opštinske vlasti biće na otvaranju 300 do 400 novih radnih mesta i privlačenju novih investitora koji je će biti oslobođeni plaćanja svih opštinskih taksi.

Kada se govori o poljoprivredi, kao prvom od zamišljenih stubova razvoja, iz budžeta opštine Kladovo izdvaja se 15 miliona dinara bespovratnih sredstava. U toku je komasacija zemljišta na području velikih žitnih polja u Velikoj Vrbici, Vajugi, Rtkovu, Grabovici, Ljubičevcu, Brzoj Palanci, što je veoma važno kod budućih investicija. Očekuje se da će prvi deo ovog velikog posla biti završen do kraja godine. Paralelno sa komasacijom započeto je i uređenje poljskih puteva. Uz podršku Ministarstva poljoprivrede već se rekonstruišu nekategorisani putevi dužine 170 km. Istovremeno, istraživanja i analize su pokazali da je zemljište u opštini Kladovo najboljeg kvaliteta za proizvodnju badema, tako da je ideja da se ratari sa ovog područja preusmere na proizvodnju te namirnice i posebno – inenzivnije voćarstvo. Pored toga, aktuelne lokalne vlasti se hvale time da su imovinsko-pravni odnosi oko ribnjaka u Maloj Vrbici konačno rešeni, što će omogućiti jednoj od najjačih firmi iz Nemačke da tu otvori mrestilište, i uposli 80 do 100 radnika. S druge strane, u planu je i početak poribljavanja Đerdapskog jezera. Radi se i na razvoju industrijske zone kod Kladušnice, kao i na razvoju male privrede kako bi fleksibilna preduzeća sa pet do deset zaposlenih uvek mogla da se prilagode zahtevima tržišta. Najvažnije je dovođenje investitora kako stranih, tako i domaćih.

S obzirom na bogato kulturno-istorijsko nasleđe kladovske opštine, te značajna prirodna bogatsva ovog kraja, turizam bi neminovno trebalo da bude jedan od osnovnih pokretača razvoja. Međutim, Kladovo u ovom času kao gotov turistički proizvod ima samo Hidroelektranu Đerdap. Sve ostalo je započeto i ostalo nedovršeno. Prema Čučulanovićevim rečima, cilj je da Trajanov most bude još jedan od nezaobilaznih turističkih potencijala, i da turisti imaju prilike da upravo sa te monumentalne građevine vide lepote Kladova. Dužina mosta bila je 1.097 metara i važio je za najduži most ikada sagrađen na svetu. Trenutno se iz IPA programa Evropske unije podiže i Vizitor centar na tvrđavi Fetislam.

Kada govorimo o turizmu, važno je pomenuti i određene pojedinačne aktivnosti i projekte. Tako kladovski hoteli Akvastar i Đerdap, ovog sparnog leta, nude krstarenje brodom „Akvastar – Maksim“ , kapaciteta 72 mesta. Tu su još neke zanimljivosti, od projekta „Dunavom kroz istoriju“ do vožnje brodom „Đerdap“ akumulacionim jezerom. Najlepše osveženje je na glavnoj plaži i u staroj gradskoj čaršiji. Turisti će biti zadoovljni i kulturno-arheološkim sadržajima, vožnjom kroz Đerdapsku klisuru, posetama hidroelektrani Đerdap i Areheološkom muzeju Đerdapa.

Kroz dve godine, kada bude završen međunarodni projekat “Nasleđe na granici Dunava“, dobiće se viztorski centar na ulazu u srednjovekovnu tvrđavu Fetislam. Ceo projekat finansira EU iz IPA fondova sa 1,3 miliona evra i u sklopu je prekogranmične saradnje Rumunije i Srbije. Biće to još jedan biser u dugoj niski bogate turisitčke ponude kladovskog kraja – izjavio je ranije predsednik opštine Čučulanović.

DUNAV I PREKONIČNA SARADNJA KAO RAZVOJNE ŠANSE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Locirano na 934. kilometru Dunava od njegovog ušća u Crno more, Kladovo ima dodatnu pogodnost korišćenja svih razvojnih potencijala koje ova velika reka pruža. Jer, moć Dunava ima veliki kako geopolitički, tako i nacionalni interes. Iz IPA fondova Evropske unije za Dunavsku strategiju opredeljeno je oko 107 miliona evra. Već ove godine se očekuje dolazak prvih turista u kladovsko pristanište, a sem turizma, neophodno je  iskoristiti i hidropotencijal Dunava za transport robe. Očekuje se i prelazak na jedan vid linijskog saobraćaja do Turn Severina, jer oko 1.400 vozila nedeljno pređe naš granični prelaz iz Rumunije.  Na ovom mestu je neophodno ukazati i na napore koje republičkih vlasti da uložu u razvoj Dunava. Na predlog Ministarstva građevinasrtva, saobraćaja i infrastrukture, Evropska komisija odobrila je  finansiranje modernizacije brodske prevodnice HE „Đerdap 1“ koja će se realizovati od 2018. do 2020. godine, što će biti prva velika rekonstrukcija tog objekta posle 40 godina. Ukupna vrednost ovog projekta iznosi 28,5 miliona evra, od kojih EU finansira 40 odsto radova, odnosno 11,5 miliona evra, dok će preostalih 60 odsto ili 17 miliona evra biti obezbeđeno iz budžeta. Ministarstvo je iniciralo i realizaciju projekta vađenja potonulih plovila nemačke flote iz Drugog svetskog rata, koji se realizuje u saradnji sa Vladom Nemačke i Programom za razvoj UN (UNDP). Vrednost ovog projekta iznosi 20 miliona evra i podrazumeva vađenje 23 potopljena broda koji decenijama ( od 1945. godine) utiču na bezbednost plovidbe na sektoru Dunava nizvodno od HE “Đerdap 2”.

Kladovo je trenutno lider u projektima prekogranične saradnje. Ova opština ima 14 projekata koje se realizuju sa Rumunima i četiri sa Bugarima. Sredstva iz IPA programa su predviđena za razvoj sportskog i istorijskog turizma, kao i ribolova. Ministarstvo za sport i Zavod za sport na Karatašu uložiće oko 500 miliona dinara za otvaranje Sportskog centra, gde će na pripreme dolaziti gotovo svi sportisti. Značajan segment turizma opštine Kladovo je i lokalni Etno festival koji je postao jedna od najvrednijih manifestacija u opštini, sa  konačnim planom da, posle Exit-a i Guče, bude treći festival u Srbiji. Cilj je privlačenje što većeg broja turista kako bi već 2018. godine ostvarili 100.000, što je trostruko više u poređenju sa sadašnjih 32.000 noćenja.

Očigledno je da pred opštinom Kladovo leže brojni izazovi. Ambicije i ciljevi ne manjkaju, projekti su raznovrsni. Koliko će od najavljenog biti ostvareno ostaje da se vidi, naročito kada je opšti ekonomski ambijent još nepovoljniji u odnosu na raniji period,  a lokalni budžet manji za čak 218 miliona dinara.

Objavljeno u sklopu projekta “Profil i profit najuspešnijih kladovskih preduzetnika” koji sufinansira opština Kladovo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije