NIKOLA IZ RTKOVA – PRVI SRPSKI EKSKLUZIVNI RATAR (1)

Kladovo, Solaris media – Nikola Verbunkić (51) poznat je u svom selu i opštini Kladovo kao jedini „industrijalac –kapitalista“ koji je nekad imao malu fabriku blokova za zidanje zgrada i kafanu sa aparatima za igrice, a danas je poljoprivrednik s registrovanim domaćinstvom, kafićem „Eksluziv“, prodavnicama stočne hrane, poljoprivrednim apotekama i – ratarskim kulturama na oko 700 hektara. Sin je napustio Austriju i vratio se ocu i majci u „rođeno selo“, gde puno radi i lepo živi – zadovoljni su i sa 100 evra zarade po hektaru pšenice, kukuruza ili suncokreta. Okreću se voćarstvu koje traži velika ulaganja. Ne može, podsećaju susedi, da parira velikim srpskim agrarnim kompanijama po imetku, po kvalitetu proizvoda je ravan svih sto odsto.

Kad se krene iz centra Kladova prolazi se koroz Malu i Veliku Vrbicu i lagano stiže u Rtkovo, nekad selo vrednih i najboljih srpskih bostandžija, danas uzornih poljoprivrednika i gastarbrajtera ( od 1.400 stanovnika, trećina je u inostranstvu na privrmenom radu). Naš domaćin, Nikola Verbunkić ima drugačuju životnu priču, samo delićem vezanu za bolji život u „belom svetu“. On je, štaviše, i svoju firmu u Rtkovu vezao za TV seriju i naše podneblje, živopisno i bogato Podunavlje, i – još od začetka, 1991. godine – nazvao je „Bolji život“.  Uspeo je, kaže, da postigne cilj – on i njegova porodica puno rade ali i zarade: imaju sve što i „gospoda u Beču“, čak im naši gastarbajteri zavide kad za svadbe i važnija veselja odlaze u susednu Rumuniju i EU – Bukurešt da se obuku po modi koja „nije pariska, al je blizu Rima i Berlina“. Odlaze i u banje na odmor, pokatkad na more, „kako se deci svidi“. Vole eksluzivu, to im , izgleda, u srcu i duši, zato su i ugositeljskom objektu u centru Kladova, kafiću, dali naziv „Excluzive“.

-Imao sam ranije, još u mladosti, kafanu na glasu. Bili su tu automati s igricama, bolje se zarađivalo nego s pevačicama i konobaricama. Đavolska je ipak to rabota, krenuo sam u robnu i naprednu poljoprivrednu proizvodnju. I država je davala dobre subvencije do pre godinu, dve, sad je to minimalan iznos. Kad se zaore njiva veličine 500 do 700 hekara kao sad kod mene, pa neka je samo 100 evra dobiti po hekataru – ostane para za „bolji život“. Kad je godina rodna, bar kao lani, zarada je i dvostruko veća i onda – uz prodavnice i ugostiteljstvo – kaplje svaki dan. Nakupi se lepih para. Ostane i za odmor u banjama i na moru, za provod, za investicije – govori Nikola na terasi njegove nevelike kuće, u dvorištu punom cveća i zelenila. Pozadi kuće je ekonomsko dvorište i – fabrika stočne hrane.

-Bio sam juče i noćas na svadbi, veselilo se i nazadravljao, pa sam danas malo odahnuo dušom. Ustao sam, eto luksuza, oko podne, prvi put u ovoj godini. Obično se, kao u svakoj seljačkoj kući, zorom porani kako bi dan napredovao. Za sat, dva moram punim kombijem u Bor gde sam pre neki mesec otvorio prodavnicu stočne hrane. Ne hvalim se, ali posao skoro cveta – dodaje naš sabesednik pružajući tekst s portala ISTAR21 ( sajt Udruženja za unapređenje saradnje i razvoj turizma u Podunavlju)… Čitamo:

„Rtkovo je selo koje ima i lokalnog „industrijalca – kapitalistu“, smatra se ovde najimućnijim, sem imovine poseduje i trgovinske radnje i malu fabriku za pravljenje blokova za zidanje zgrada“…

– Sve je istina. Posedujem 20 hektara obradivog zemljišta. Sve ostalo je uzeto u zakup, ili od države ili od naših ljudi u inostranstvu. Proletos mi drugar iz Velesnice ustupio 70 hektara pooranog zemljišta, izračunao da mu se neće isplatiti velika ulaganja i ogromna muka. Ja radim na veliko i – rizikujem. Šteta je da najbolja podunavska zemlja ostaje neobrađena. U Rtkovu toga nema, mada je poljoprivreda težak posao. I godina često izda. Od 15. maja, a danas je kraj jula, nije palo ni kap kiše. Dobićemo 3 do 3 i po tone pšenice sa hektara. Nije tako ni loše. Prošle godine na 200 hektara imao sam prosek  od četiri tone. Na oglednim njivama i dvostruko više i to sa zavidnim kvalitetom. Na primer, novosadska sorta „Simonida“ podarila je izvanredan rod.

Nikola brine o primeni pune agrotehnike. Trudi se da prati najsavremenije tokove u ratarstvu. Od meštana u centru Rtkova saznajemo:

-Mnogi se ugledaju na Nikolin rad. Imamo proizvođača koji obrađuju i više od 100 hektara. Svakome pomaže savetima, ali dovodi i najpoznatije stručnjake i agronome iz Beograda, Novog Sada, Zajerčara. Često, gotovo svake godine, za Rtkovo i okolna sela lično organizuje preznetaciju poljoprivrednih proizvoda u seoskom Domu kulture. Upoznali smo se i sa najkvalitetnijim hibridima kukuruza novosadskog Instituta za ratarstvo. Ovi hibridi zlatnog zrna, najviše zahvaljujići tim razgovorima, ubrzano osvajaju plodna polja u dolini Ključa i Timočke krajine.

( Kraj prvog dela, sledi: BOLJI ŽIVOT JE U RAVNICI KRAJ DUNAVA)

Objavljeno u sklopu projekta „Profil i profit najuspešnijih kladovskih preduzetnika“ koji sufinansira opština Kladovo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije