NEGOTINAC, RATNIK S KAMEROM I PUŠKOM (10)

Autori: Dobrila Filipović i Brana Filipović

Objavljeno u sklopu projekta sufinansiranog od strane opštine Negotin: “Stradanje 13. puka “Hajduk Veljko” 1914. – junaci Legeta, ponos Negotinske Krajine” (10)

Na zahtev saveznika, prvenstveno Francuske i Rusije, Vrhovna komanda Srpske vojske, posle bitke na Ceru, početkom septembra 1914., naredila je Prvoj i Drugoj armiji da premoste Savu i napadnu austrougarske položaje u Sremu, kako bi se sprečilo prebacivanje neprijateljskih trupa na istočni i zapadni fromt. Posle početnog uspeha Timočke divizije prvog poziva i 13. puka “Hajduk Veljko” Austrijanci su sa svežim snagama probili mostobran između Čevrntije u Mačvi i Legeta kod Sremske Mitrovice. Timočki prvopozivci, mladi Negotinci i Krajišnici, junački su se borili dok su imali municije, posle je usledila – najveća katastrofa u pobedničkoj ratnoj 1914. U prvoj srpskoj plavoj grobnici, u mutnoj reci Savi, ostali su zauvek mladići sa istoka Srbije, mnogi su izginuli i najviše zarobljeni. Nestao je ceo herojski 13. puk. Najstravičnija noć slavne Timočke divizije ostala je, u nemalo segmenata, do danas nerasvetljena.

Na naslovnoj fotografiji: Delegacija Negotina 2003. godine polaže venac na spomenik na Legetu

Dragiša M. Stojadinović
Dragiša M. Stojadinović

Dragiša M. Stojadinović iz negotinske Jasenice (1885 – 1968), jedan je od malo preživelih Negotinaca iz legetskog pakla, istakao se u oba svetska rata, na Solunskom frontu bio je šef Kinomatografske sekcije Srpske vojske, ostavivši neizbrisiva svedočantsva snimljena svojom foto i kino kamerom, više od 120 filmova i nekoliko hiljada fotografija. O njemu, svom zemljaku, iz istog sela, uvek je i s ponosom govorio (autoru ovog projekta i lično)  general Vojske Srbije, Ljubiša Stojimirović, jedan od najboljih Titovih akademaca i kasnije načelnik Voijne akademije u Beogradu i načelnik Štaba Treće armije s najvišim položajima u našoj vojsci i predsednik Društva generala Srbije sve do smrti 2014…

-Borbu za oslobođenje srpske nejači protiv Turaka i Arnauta počeo je još pre punoletstva. Mlađani idealista (završio Gimnaziju u Zaječaru, Pravni fakultet u Beogradu) borio se kao školarac i student u odredima komita u Makedoniji i staroj Srbiji. Hrabro je predvodio negotinske mitraljesce u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Iz komita otisnuo se u slavni 13. puk „Hajduk Veljko“ Timočke divizije, gde je zavoleo kameru. Isticao se i s puškom i kamerom. Bio je instruktor u rukovanju oružjem Gavrilu Principu pre Sarajevskog atentata. Poznat je i kao apsolutni prvak Jugoslavije u gađanju vazdušnom puškom cele dve decenije. Upućivao je oštre kritike i kao poslanik i Nikoli Pašiću i predsedniku Vlade Milanu Stojadinoviću. U novinarstvu i publicistici uzor mu je bio Miomir Milanović ( 1882 – 1944.), rodom iz borskog sela Zlot, dugogodišnji novinar i urednik „Politike“, ratni drug još iz komitskih dana. Milanović je ušao u istoriju „Politike“ i kao prvi novinar s fakultetskom diplomom. Stojadinović je ostavio 120 filmova i nekoliko hiljada fotografija o ratnim strahotama i stvaranju nove države. Snimio je i prvi naš film u koloru 1934. godine „Sahrana Kralja Aleksandra Karađorđevića u Beogradu“, zabeležio je i previranja 27. marta 1941. Jedan deo filmskog materijala i fotografija – nažalost – nestao je u vreme njegovog tamnovanja u S. Mitrovici od 1936. do 1939. godine. Ipak, dosta toga ostalo je u Jugoslovenskoj kinoteci. Ostavio je i više svojih vrednih knjiga. Na primer, u zaječarskom Istorijskom arhivu je delo „Srpska Narodna skupština od 1908. do 1912.“

General Ljubiša Stoimirović
General Ljubiša Stojimirović

U „Timočkom borcu“ od 1. aprila 2011. nalazimo da se Stojadinović „beskorpulozno borio protiv korupcije i fašizacije“, nije poklekao ni na obnovljenom Solunskom procesu 1953. godine, dokazao je da je častan i nepokoran, upamćen je po ogromim zaslugama za srpski film. Istina, kao idealista i patriota nikad nije mogao da se uklopi u standarde političkih vlastodržaca.

U „Novostima“ 10. maja 2001. godine pod naslovom „Negotin – grad kamere“ piše da će filmski i TV snimatelji od maja neredne godine dobiti svoj festival. „Ova minifestacija održavaće se u gradu Hajduk Valjka Patrovića, Mokranjca i Dragiše M. Stojadinovića, pionira srpske kinomatografije“. Ideja je sazrela kao plod izvanredne saradnje „Mokranjčevih dana“ i Jugoslovenske kinoteke. Pre dve godine, naglašava se, u saradnji Izdavačke kuće Agena i Udruženja Timočana i Krajinaca, objavljena je knjiga „S kamerom i puškom“ autora Stevana Jovičića, a na zgradi negotinskog bioskopa otkrivena je spomen ploča Dragiše M. Stojadinovića, ratnog snimatelja i viteza Karađorđeve zvezde, rad vajara Milovana Krstića. (Ovaj festival, uprkos naporima entuzijasta, najviše Stevana Jovičića, dugogodišnjeg direktora Jugoslovenske kinoteke i vrednog istraživača istorije Timočke krajine, nije se održao). Stojan Todorović, novinar „Politike“, potkraj 2010, napisao je u svom listu članak „Stevini junaci iz Jasenice“, o rodoljubima čeličnog kova, Stojadinovićima i Stojimirovićima.

Na 50-godišnjicu legetske bitke novinarima i istoričarima verno je, i jedino, svedočio Dragiša M. Stojadinović. Iz tekstova „Politike“ preneto je pregršt njegovih doživljaja i gorkih istina, izdvajamo…

-Odjednom smo zapali u tešku situaciju. Gotovo četiri kilometra daleko od mostobrana, bez dovoljno municije i bez pomoći ostavljeni smo prepušteni sudbini. U pozadini se ništa nije znalo šta se dešava na frontu. Telefona nije bilo, dok su ordonansi teško prenosili izveštaje i naredbe – ginuli su u ovoj ravnici bez zaklona. Među prvima izginuše i neki srpski pioniri. Umesto da grade mostobran prenosili su municiju. Tako su i stradali na Legetu…

– Sa ostalima krenusmo i mi u pravcu prelaza na Savi. Tamo zatekosmo komandanta 134. puka Ristića. Sedeo je na brzometnom topu okrenut prema naprijatelju. Do njega je dr Nikola Ristić, drugi njegov lekar koji je na nemačkom saslušavao troojicu austrijskih zarobljenika. Kada smo mu raportirali, sasluša nas, pruži ruku ka obali, i reče: „Ovi su mi upropastili puk. Vidite… još most nisu završili“.

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije