MAMUT LJUBE ZLATARA IZ ROGLJEVSKE PIVNICE

Danas je Sveti Trifun, slava vinara

MAMUT LJUBE ZLATARA IZ ROGLJEVSKE PIVNICE

Vinsko selo Rogljevo kod Negotina – muzej kakvog nema nigde u svetu

( Vremeplov, reportaža iz 2009. Na slici: autor priče, Brana Filipović i čuveni rogljevski vinar, Ljuba Radosavljević u starom fijakeru. Filipović je i autor dokumentarnogTV filma o rogljevskim pivnicama u trajanju od 50 minuta )

pivnica-Svaka od mojih 15 pivnica, pa i svih 150 na rogljevskom brdu starije su od Amerike, najmlađa ima više od 200, a najvremešnija najmanje 500 godina. Drvene pivnice imaju pet , kamene dva i tri veka. U jednoj od njih su kosti mamuta. Muzejski stručnjaci iz prestonice potvrđuju naše teze. Od danas, 16.maja, na tridesetogodišnjicu sakupljanja starih predmeta i arheloških zbirki, uvodimo telefone u svaku pivnicu. Nakon vazda vekova, zamislite, internet u Rogljevu i to u pivnicama, među bačvama punim vina , starina koje se nigde u svetu, sem ovde, ne mogu susresti- govori Ljuba Radosavljević, legendarni numizmatičar, filatelista, zaljubljenik u arheologiju i vinčansku kulturu, jedini „sakupljač“ pivnica u Srbiji, možda i u celom svetu… Ljuba neguje i srpske običaje sa Kosova odakle su njegovi seljani stigli pre više vekova u ove krajeve, poseduje i Fabriku zlatnog nakita u Rumuniji i prodavnicu nakita u Negotinu, ali i rakiju od borovnica ubranih u Rumuniji na 1.600 metara nadmorske visine. Borovnice se jedu i rakija istovremeno pije lečeći od 12 stomačnih bolesti.

– Rogljevo je staračko naselje sa 90 staraca koji isključivo žive od vinove loze. U školi danas nema ni jednog đaka. Pre jednog veka imalo je 300 kuća i isto toliko pivnica i kazanija za rakiju. Sad je „u životu“ 50 domaćinstava.Vinova loza najbolje uspeva u trouglu sela Smedovac, Rajac i Rogljevo. Samo ta sela imaju pivnice. U godini je 300 sunčanih dana. Vino je spravljano i pre Rimljana, a Rogljevo je jedino različito što je „urbano“, ima 15 ulica kroz koje je vekovima jedino mogla da prođe volovska zaprega- zbori rečiti i poštovani vinarski kralj Ljuba koji je i glavni organizator svih slavlja i proslava, od Svetog Trifuna do Prvog maja, Dana Muzeja, svog Svetog Nikole, Dana sakupljača starina… Naš domaćin pokazuje i gostinsku pivnicu sa apartmanima na spratu, ogromnu terasu sa koje puca vidikovac do Zaječara i Vidina, novi krov sa crvenim ćeramidama, dar Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Jer, Zavod , Ljuba i čuvadarni Negotinci, pokušavaju da spasu pivnice od propadanja. Jeste to možda i greška, ali se tako mora činiti. Mora se sačuvati i soba za spavanje u vinskom buretu… Oni bi žarko želeli da sve bude kao nekad kad je među pivnicama bila i pekara, mesara, kafana. Tu se rađalo, svadbovalo, vašarilo, slavilo i preslavljalo… Danas glavnom „ulicom“ bruje mali traktori podesni za obradu vinograda…
U glavnoj, najprostranijoj pivnici izložba starih predmeta i dokumenata. Dosta tog „materijala“ je nakad Dunav izbacio na obale i podalje u seoske njive. Sada ih seljaci otkopavaju. Ljuba i kolege otkupljuju svaku dragocenost. Srebrnog srpskog novca i džepnih i kojakvih satova je gomila. Za oko zapada amfora stara 2.ooo godina. Pridošlice zagledaju zbirku pečata i raznih dokumenata iz Negotinske nahije i Kraljevine SHS i prve Jugoslavije, igle napravljene od mamutovih kosti , ne izostaju ni retki lovački trofeji iz nedalekog lovišta Ajvalija, slike sa Hajduk Veljkom. Napolju su fijakeri doveženi pre sto i više godina iz Dalmacije, gvozdeni i drveni plugovi, naprave za rad u vinogradu, sablje i jatagani zadenuti kraj glomaznih, drvenih vrata, porodični pečati i figure od kamena na kapijama … Ljuba duboko žali za veličanstvenim spomenikom srpskom ratniku iz Prvog svetskog rata koga su nabeđeni umetnici iz Beograda, preporučeni da ga navodno oplemene, oskrnavili i unakazili.

-Iskovao sam u zlatu, srebru i bakru novčić povodom tri decenija našeg društva. Umetnik iz Beograda može i da izmeni „sadržaj“. Uveli smo i video uređaje kako bi sačuvali sve ove bogatstvo. Valjda će jednog dana i moj unuk Aleksa umeti da nastavi brigu o Roglejvu i pivnicama. Nameravam da „sakupim“ bar još 15 pivnica i, zajedno sa partnerima iz Rumunije, preporodim Rogljevo. Ovo je i srce i duša Krajine i zato verujem da će turisti kad-tad nagrnuti ka ovoj lepoti i zdravljaku Srbije- ispriča Ljuba ne zaboravljajući da pridoda kako su i njegovi drvoredi oraha lekoviti – oni ispuštaju jod „pročišćavajući“ ionako čist vazduh.

Četiri nova vinograda

Stevan Vasiljević, nakadašnji radnik „Prahova“, jedini se pre dve godine vratio u Rogljevo i uz pomoć povoljnog kredita podigao četiri vinograda. Stari vinogradari našli su se u čudu, a Stevan im objašnjava:
-Posle odlaska iz fabrike uz socijalni program pare sam brzo potrošaio i počeo da radim kod privatnika. Dobijao sam sto, 120 evra platu. Kada sam čuo da se i država zainteresovala za vinogardarstvo, nisam se dvoumio – uzeo sam kredit i postao svoj gazda. Ja, supruga i sin puno radimo, ali se isplati. Ostalo mi je od ranije najkvalitetnijih vina starih i 30 godina. Prodajem vino hotelima po Srbiji i lepo zarađujem. Imam i pivnicu za ugled. Drugo mi ništa ne treba.

Pušaćima zabranjen ulaz

-Zadnji deo pivnice je ukopan u zemlju, što obezbeđuje potrebnu vlažnost i stalnu temperaturu 12 do 18 stepeni. Krovovi su od ćeramide. Pivnice su okrenute u pravcu jug-sever. Iznad ulaznih vrata piše godina gradnje i ime vlasnika. Prenose se s kolena na koleno. U pivnici ne sme da se puši ili galami. Mora da vlada potpuna tišina. Stariji ljudi dolaze pola kilometra iz sela po litar vina i tri-četiri puta dnevno. Samo da se predugo ne zadržavaju i ne remete red i zrenje vina- kazuje Ljuba pokazujući svog mačora „Ljubu“ ( tako ga susedi nazvali zbog gazde) koji , već tri leta i zime, čuva pivnice i vinare od zmija i guštera i još „ko će znati“ kavog zverinja.

Iz Južne Afrike na pivnice

Domaćini upoznaju goste i sa „komšijom, penzionerom Svetom“ koji živi u Južnoj Africi i svake godine dolazi na rogljevske pivnice da „produži život“. On spravlja najukusniji gulaš i na tom umeću svako mu je tog dana čestitao. No, Sveta ne voli meso. Preko leta jedino konzumira plodove prirode: prvo jede trešnje, onda , kad dođe vreme, šljive, grožđe… Odlazi kad proba prvu širu i kad zahladne jutra i noći, u jesen. Na proleće ga , veli, prvi dočeka mačak Ljuba. Kako tako usamljen preživi zimu, to samo „ on, siromah“, zna.
B. Filipović, objavljeno 24. maja 2009.

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije