LEGET – PRVA SRPSKA PLAVA GROBNICA (4)

Autori: Dobrila i Brana Filipović

 

A odlikovani, hrabri, 13. „Hajduk Veljkov“ puk, ubrzo, 5. na 6. septembar, pri prelasku Save, između Čevrntije u Mačvi i Legeta u blizini Mitrovice, u krvavim borbama sa nadmoćnijom austrougarskom silom, za samo jedan dan, briše se iz spiska postojanja.  Šest i po hiljada prvopozivaca i 70 boraca 15. puka „Stevan Sinđelić“ iz okoline Trstenika ( selo Velika Drenova)  postaju najveći stradalnici Prvog svetskog rata. Oko 600 vojnika utopilo se u nabujaloj reci i kod srušenog mostobrana, njih blizu 1.000 je poginulo i najviše – 4.800 boraca je zarobljeno…

U „Ratnom pomeniku“, 1937. godine, zabeleženo je sećanje Sokobanjca, majora Milana Veljkovića o prelasku  Save i tragediji timočkih i krajinskih prvopozivaca. Gorko je to sećanje na „prvu srpsku plavu grobnicu“…

-Tog dana po podne, oko 2 sata, mitraljez mi je odsekao obe noge. Ležao sam među ratnim drugovima između nekoliko ranjenih oficira iskreno želeći da me zahvati jedna od tih ekslpozija… Desno i levo iza kukuruza iznikoše blistavi noževi, a iza njih mađarske šapke… – Spasavajte zastavu, začuo se povik komandanta Ristića isprekidan eksplozijom zrna… Taman da zatvorim oči kad pored mene projuri jedan naš oficir i zaustavi se na ivici obale. On zbaci bluzu s čijih se epoleta zasija zlatna zmija. Visok, bled, kao plamen svetlih očiju. Smače košulju i oko tela poče obavijati neko platno. Zastava. Trobojka. On skoči u vodu i mahnu rukama…

Dr Milivoje Petrović je spasao ratnu zastavu „13. puka“

Vojničku čast spasao je aktivni sanitetski major, dr Milivoje Petrović, koji je kao lekar 13. puka, ne štedeći  život, zajedno sa vojnikom Jakovom Nehilom, preoteo već zarobljenu zastavu i skočivši u Savu zaplivao ka desnoj obali. Vojnik Nehil je poginuo plivajući, dok je major Petrović, iako ranjen na više mesta, uspeo da prepliva široku reku i iznese zastavu na našu obalu. Petrović je rodom iz Negotina i praunuk je Hajduk Veljka Petrovića. Bio je jedini srpski lekar u sva tri oslobodilačka rata 1912 – 1918. Za podvig na Legetu odlikovan je Karađorđevom zvezdom 4. reda sa mačevima. Francuski general Franše D Epere dodelio mu je francusku Legiju časti.

Major Dragiša M. Stojadinović, Negotinac, pionir srpske kinomatografije, na Solunskom frontu šef Kinomatografske sekcije Srpske vojske ( kasnije ga nasledio Zaječarac iz sela Vrbica, Mihajlo Mika Mihajlović zvani Afrika), ostavio je 120 filmova i više hiljada fotografija iz balkanskih i Prvog svetskog rata. Godine 1941. snimio je prvi naš kolor film „Sahrana Kralja Aleksnadra Karađorđevića u Beogradu“, bio je instruktor u rukovanju oružjem Gavrilu Principu pre Sarajevskog atentata, 20 godina prvak države u gađanju vazdušnom puškom, poslanik, novinar, publicista. Jedan je od retkih preživelih u legetskom paklu koji je u NIN-u iz 1964., na 50-godišnjicu bitke, verno svedočio „o stradanju svojih Timočana“ …

-Odjednom smo zapali u tešku situaciju. Gotovo četiri kilometra daleko od mostobrana bez municije i bilo kakve pomoći ostavljeni smo prepušteni sudbini. U pozadini se ništa nije znalo šta se dešava na frontu. Ordonansi su teško prenosili poruke, ginuli su u ravnici bez zaklona… Svi su stradali na Leget polju …

Petar Radovanović, radnički tribun iz Zlota, učesnik balkanskih i Velikog rata

Iz dnevnika starog ratnika od 1912. do 1918. i predratnog radničkog tribuna, Patra Radovanovića iz sela Zlot, iz kojeg je, sa ostalim selima male borske opštine, u Velikom ratu živote dalo više od 1.600 meštana, čitamo…

-Negde u Noćaju, u Mačvi, 14. septembra, uveče, sretosmo naše vojnike koji su jedva ostali živi jer je Švaba kod Čevrntije potukao naše trupe. Bio je to ostatak od tragičnog 13. puka i ostalih grupa… Bili su prešli na njihovu obalu Save kod Čevrntije, bio je to 13. puk Timočke divizije, kao i delovi konjice, bolničari i dva topa… ostali su tamo jer ih je austrijska vojska potukla. Sve je zarobljeno ili pobijeno a vrlo malo živo uteklo, tj. ostali su samo dobri plivači. Mi smo još tokom noći čuli trubu koja je zvala na predaju naših zalutalih trupa. Tu smo gledali užasne prizore na obali. Puno ranjenih i mrtvih bilo je na drugoj strani obale…

Tako je, surovo i bez pravog razloga (samo da bi se izašlo u susret saveznicima), propao pokušaj forsiranja velike reke i prvog prisjedinjenja Vojvodine matici zemlji Srbiji. Danas je na Legetu monumentalni spomenik izginulim Krajincima, podignut voljom i prilozima naroda Srema 1923. godine, s duboko uklesanim stihovima: „Ovaj kamen nek je trošan znamen, da se smrtnik besmrtnosti divi, a sloboda i jedinstvo roda, žrtvi vašoj spomenik su živi“.

Grupa boraca Timočke divizije iz Rgotine, drugi sleva je Radoslav Milić

Evo još jednog znamenitog Timočanina i pripadnika slavne Timočke divizije prvog poziva, Knjaževčanina, Stevana Jakovljevića. On piše o herojstvu svojih zemljaka na Legetu u svojoj  čuvenoj „Srpskoj trilogiji“…

-Zvuci su jezivo parali noćnu tišinu. Zanemeli vojnici stoje nepomično i slušaju… Šta je ovo – pitaju. – Sigurno su neki naši zalutali… pa se sad sudarili. Ovo je poziv „parlamentara“ za predaju… iz očiju starog narednika skotrljaše se svtele i blistave suze.

I u kultnoj „Knjizi  o Milutinu“ Danka Popovića na četiri stranice opisuje se legetska bitka i izgibenija mladih Timočana.

 

Na naslovnoj fotografiji: 13. puk „Hajduk Veljko“ prelazi preko Save kod Čevrntije 1914. godine

 

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „TIMOČKA DIVIZIJA – DIVIZIJA SMRTI I VASKRSENJA (1914-1918.) I POMENIK HEROJA U OPŠTINI BOR“, sufinansiran iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije