Lečio i gradio neumorno

Povodom smrti Dr Dragiše Filimonovića 1.novembra 2019.

Tekst iz “Politike” Stojana Todorovića pročitan i na komemoraciji u Domu zdravlja

 

Sasvim je izvesno da se Zaječar, nekada jedan od najbezvodnijih gradova u Srbiji,trajno oslobodio ove velike nedaće. Dogodili se to još pre 24 godine, kada je pušten u rad  „Filimonov vodovod“, iz tupižničkog Grlišta. Zaječarski narod ga tako zove po njegovom graditelju dr Dragiši Filimonoviću, najpopularnijem i najberićetnijem predsedniku zaječarske komune svih vremena, koji je, pored vodovoda, u to vreme, sagradio Zaječcima i savremeni dom zdravlja, uredio Gamzigradsku banju, obimnom komasacijom osavremenio ovdašnju poljoprivredu…

A stigao je, istovremeno,  da  postane i poznati očni lekar, doktor nauka u ovoj oblasti,i profesor Beogradskog univeziteta, i ministar zdravlja i direktor Zaječarskog zdravstvenog centra. Upravo one  ustanove koja je u njegovo vreme imala devet doktora nauka, 20 magistara i 34 primarijusa i –  dva puta bila proglašena najboljom u Srbiji. Tom ustanovom rukovodila je uspešno i njegova supruga Jovanka, doktor pedijatrije, a poznati lekari su i njihova deca: Dejan doktor ginekologije i Mima magistar u psihijatriji.

I kad god u Srbiji negde ponestane vode, ili je neko zamuti, kao nedavno u Užicu – Zaječarci se, sa zahvalnošću, sete svog popularnog doktora Filimona, kako ga iz milošte zovu. Zbog svega zdravog i trajnog što je ovom gradu darivao od 1958.godine, kada se prvi put kao lekar zaposlio u Zaječaru, do odlaska u penziju 2004.godine. Došao je u zavičajni grad supruge Jovanke s kojom se upoznao na studijama u Beogradu, dospevši tamo iz okoline Blaca (rođen 1931.godine u Donjoj Jošanici).

Najradije i sada, u devetoj deceniji života, priča o vodovodu i zdravlju. Poletno, mentalno i fizički svežiji od mnogih ispisnika. Još hitar u lovu i neumoran u sopstvenoj očnoj ordinaciji, i još znan kao redovan posetilac svih kulturnih događaja u Zaječaru. Seća se kako je godinama bivalo mnogo dana kada su zaječarske slavine bile suve i po dvadeset časova i kako nije bilo dovoljno vode ni za velike industrijske potrošače kakvi su u to vreme bili čuveni „Kristal“ i IMPAZ, jedna od najvećih mlekara u bivšoj SFRJ. Samodoprinosom se nije moglo mnogo šta učiniti pa se vispreni zaječarski predsednik rastrčao na sve strane. Kucao je na vrata svih merodavnih u Beogradu uveravajući ih da je bezvodica najveća muka Zaječara. Da će bez vode sve stati, i sam život. I posrećilo mu se. Bivšem briljantnom studentu medicine iz dalekog i ubogog Blaca vrata su u to vreme odškrinuli njegovi prijatelji sa studija, u to vreme veoma uticajni. Pomogli su pravim informacijama i stručnim savetima.

Ubrzo je sagrađena brana kojom je zajažena Grliška reka, pa izgrađen najbolji cevovod i kupljena najsavremenija fabrika za prečišćavanje vode, sa francuskom tehnologijom.U septembru 1989.godine, pored 600 litara vode u sekundi, koliko je do tada imao, grad je dobio još toliko. Da zadovolji sve potrebe grada u razvoju, ali i da branu može da nadzida i akumulaciju uveća za još 600 litara.

Srbija je tada saznala da je Zaječar trajno, za dva veka, obezbedio dovoljno zdrave vode. I za grad i za većinu od 40 sela u ovoj komuni.

Raduje, i sada, starog dobrog doktora što u toj tupižničkoj akumulaciji ni do danas ništa nije zamućeno, kao ponegde u Srbiji. Zato što se on i tada borio za projekat propisne zaštite akumulacije. Kao predsednik opštine on je još u toku gradnje, sa Rozmirom Milojevićem, tadašnjim predsednikom opštinske vlade  gotovo svakodnevno odlazio kod domaćina u Lenovac, Leskovac, Gornju Belu Reku i Lasovo da objašnjava kako novo jezero treba čuvati od zagađivanja. Opština je kupovala domaćinima cement i gvožđe za propisnu gradnju staja i drugih ekonomskih i sanitarnih objekata. Želi doktor Filimonović i sada da veruje da je, još tada, kod žitelja Tupižničkih sela, na pravi način, probuđena ekološka svest.

Ličnim primerom, kao predvodnik u svim akcijama intenzivne gradnje, doktor Filimonović pridobio je i mnoge svoje sugrađane. I mimo samodoprinosa, zaječarska preduzeća su dodatno pomagala kupovinu najsavremenije medicinske opreme. Verovalo se živoj reči predsednika, bez medijske halabuke.

On se i sada rado seća kako je u taj front obnove i razvoja uključio i tadašnjeg timočkog vladiku Emilijana Priperkovića, uticajnog člana Sinoda SPC. Trebalo je nastaviti započetu gradnju dečijeg odeljenja u novom domu zdravlja, a para nije bilo, pa se tadašnji direktor Filimonović obratio timočkom vladici. Naravno, sa crvenom partijskom knjižicom, a po savetu tadašnjeg direktora banke. Jedino je Timočka episkopija tada, znao je taj direktor, imala „žive pare“ na računu. Bile su stigle iz republičke kase i namenjene izgradnji nove crkve u Donjem Milanovcu. Bile su „na čekanju“ dok se ne završi gradnja hidroelektrane kod Kladova. Vladika je odmah, na reč, dao pare „crvenom“ predsedniku, na pozajmicu. Posao je završen, a pare vraćene, kako je dogovoreno. Posle je opština više puta dobijala i delove crkvenih placeva u selima za gradnju ambulanti. A Filimon je Emilijanu sagradio put do manastira u Suvodolu, pa uveo parno grejanje u zgradu eparhije. Državni funkcioneri nisu mogli da se načude kako je stari dobri timočki episkop „pocrveneo“.

Moglo se i činilo mnogo, veli doktor Filimonović, jer su ljudi verovali ljudima. I učilo se radu, od malih nogu. On se, veli, nikada nije umorio zato što nije mogao da zaboravi da treba da se oduži dobrim ljudima. Svima koji su mu pomogli kad je bio potpuno bespomoćan, kad su mu Bugari 1943.godine ubili oca Milana. Imao je tada samo 12 godina i ostao sa samohranom majkom Ratomirkom.

Učio je i svoju decu da rade. Treba veli, tako vaspitavati i svu  našu decu u Srbiji.Ubeđen  je odavno da nema leka onima koji u mladosti ne nauče da rade. Malo je verovatno da neće zabasati u neke poroke i bespuća.

 

Stojan Todorović (Tekst objavljen 18.januara 2014.godine u “Politici”)

______________________________________________________________________

Hvala Velikom doktoru,Čoveku i Udarniku dr Dragiši Filimonoviću.Hvala mu što smo od njega.mudrog čovaka,u čestim druženjima, naučili, hvala mu na svemu ogromnom što je za Zaječar učinio i hvala mu što je, kao domaćin, učinio za svoju porodicu.

Posebno mu hvala što je voleo ljude i  pomagao im, i što se trudio da oko sebe okuplja najbolje, i što je takve podsticao.

Pozivam sve ovde danas okupljene, sve njegove prijatelje, da sve učinimo da dobri čovek dr Dragiša Filimonović uđe u legendu, onako kako je davno pre njega ušao zaječarski predsednik Milan Miljković.

Setimo se uvek da pijemo vodu iz vodovoda dr Dragiše Filimonovića, da se lečimo u njegovom Domu zdravlja. Dajmo Njegovo ime tim institucijama, ili nekoj od  ulica.

 

Stojan Todorović

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije