KUĆA KOLUBARSKE BITKE KAO BORODINSKA BITKA (13)

Autori: Dobrila i Brana Filipović

 

Opština Mionica odlučila je ovih dana – da se u rodnom kraju vojvode Živojina Mišića, u Mionici, sačini panoramski  prikaz Kolubarske bitke vođene u novembru i decembru 1914. na 200 kilometara dugom frontu, na obroncima  Suvobora. Radni naziv projekta je „Kuća Kolubarske bitke“ po uzoru na panoramu poznate Borodinske bitke između ruske i francuske vojske 1812. godine. Za ovaj poduhvat angažovan je naš poznati slikar i arhitekta Slobodan Jevtić  Pulika, koji godinama živi i radi u Francuskoj.

Na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu, 29. septembra, održana je veličanstvena svečanost na kojoj su  govorili ministar odbrane Aleksandar Vulin, generalni sekretar predsednika Republike, Nikola Selaković i  gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević.

– Na ovom mestu počiva 7.441 borac, ovde su mnogi naši očevi i đedovi koji nisu dočekali slobodu i ponovo videli  svoje selo, njivu i šljkivik, svoju porodicu – to su junački preci. Neka ne brinu, Srbija je slobodna – rekao je Selaković.

U Kulturnom centru Moni Lazariston, u blizini srpskog vojničkog groblja Zejtinlik, otvorena je izložba retkih fotografija sa Solunskog fronta i iz Velikog rata, autora Konstantina Nigdelisa. Nakon otvaranja usledio je kulturno – umetnički program. Govorili su: patrijarh Vartolomej, mitropolit neapoljsko-stavropoljski Varnava i predstavnici lokalnih vlasti.  Srpski patrijarh Irinej, sa domaćinima i patrijarhom Vartolomejom, dan ranije, služio je svetu liturgiju na Zejtinliku. U „Srpskoj  kući“ otvorena je stalna izložbena postavka „Srbi na Krfu 2016“.

U našim medijima objavljena je informacija da će kompletna rekonstrukcija Zejtinlika biti završena do sredine oktobra. Država Srbija obezbedila je 220.000 evra.

Pri kraju je i obnova Spomenika zahvalnosti Francuskoj u Beogradu, rad vajara Ivana Meštrovića, otkrivenog 11. novembra 1930. Srbija je za obnovu ovog spomenika izdvojila 22 miliona dinara.

-Srbija i srpski narod nikada ne mogu da zaborave braću po oružju Francuze. Francuzi su na Krf svojom flotom, nakon albanske golgote, prebacili više od 200.000 naših civila i vojnika, a oko 4.000 srpskih  đaka školovalo se u Francuskoj. Srbija ima 6.000 ratnih memorijala od kojih 625 u inostranstvu – podsetio je ministar vojske,  Aleksandar Vulin.

U Srbiji, posebno u Timočkoj krajini, teško je naći i najmanje mesto gde nisu podignuti spomenici stradalnicima iz  Velikog rata. Najčešći, centralni motiv je srpski vojnik sa šajkačom ili šlemom na glavi, kao u Vršcu, Leskovcu, Prokuplju, Zaječaru, Aleksincu, Paraćinu, Jagodini, Smederevu, Požarevcu, Ubu, Lazarevcu, Mionici, Mladenovcu. Najveličanstveniji spomenici ovog tipa podignuti su u Kraljevu i u Novom groblju u Beogradu. Negde su ovi spomenici u vidu obeliska i krsta, kao u Negotinu, Kladovu, Valjevu ili Šapcu. Postoje i smelije spomeničke  kompozicije u Nišu ili Kragujevcu. Česti su i spomenici sa likom slavnih vojskovođa: vojvodi Mišiću u Valjevu i  Mionici, Stepi Stepanović u Čačku, Petru Bojoviću u Novoj Varoši  ili đeneralu Kosti Smiljaniću na Zlatiboru. U Užicu su 28. avgusta 2018, na 24. sednici  Skupštine opštine, odlučili da podignu veličanstvenu statuu „Velika Srbija“.

Država Srbija finasirala je spomenik kod aradske tvrđave u Rumuniji koji će biti otkriven 15. oktobra ove godine. Tvrđava u Aradu bila  je zloglasni logor za oko  3500 Srba  zarobljenih u Velikom ratu. Inicijativa je, pre 14  godina,  potekla od Slavoljuba Stojadinovića Regruta, predsednika  Saveza potomaka ratnika 1912 – 1920. Požarevac. Upravo iz Požarevca i okoline najviše je stradalih u aradskom kazamatu. Savez potomaka iz Požarevca 2011. godine pobratimio se sa srodnom organizacijom iz Bora.

Od izuzetnog značaja za Srbiju je spomenik monument Timočkoj diviziji na Legetu kod S. Mitrovice, kao i vojnička  groblja palim Timočanima u Hrisi  (Grčka) – „Hram slave“ i u Rumi. Ova obeležja nastala su nakon čuvenih bitaka  na Legetu i Kajmakčalanu.

Ambasada Francuske i Francuski institut od sredine septembra do 30. oktobra organizuju svoju putujuću izložbu  „Naša  istorija, naša  sećanja“ koja će biti prikazana u 40 gradova, od  Vranja, Leskovca, Niša, Pirota do Knjaževca,  Zaječara, Negotina i Kladova, svuda gde je prošla saveznička oslobodilačka vojska pod fransuskom glavnom komandom. Od  1. novembra ova izložba biće postavljena i u Fransuskom institutu u Beogradu. Centralna ceremonija povodom velike stogodišnjice je u Parizu 11. novembra, gde su pozvani šefovi 80 država saveznica, a među njima i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

I u Boru je glavna manifestacija povodom veka od završetka Velikog rata 11. novembra. Priprema se scenski prikaz „Timočka divizija, divizija smrti i vaskrsenja -1914 – 1918.“ u interpretaciji prvaka Narodnog pozorišta u Beogradu,  Lepomira Ivkovića. I u ostalim opštinama i gradovima istočne Srbije 11. novembar, svetski Dan primirja, biće dostojanstveno obeležen.

Na fotografijama:  Detalji sa svečanosti obeležavanja 100-godišnjice od proboja Solunskog fronta i Velikog rata u Solunu na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik. Na poslednjoj fotografiji: Vojničko groblje timočkim prvopozivcima izginulim na Legetu u  Rumi (foto: Solaris media Bor)

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „TIMOČKA DIVIZIJA – DIVIZIJA SMRTI I VASKRSENJA (1914-1918.) I POMENIK HEROJA U OPŠTINI BOR“, sufinansiran iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije