KRAJINOM SE ŠIRE PČELINJACI I PLANTAŽE

Dragan Radosavljević iz Poljoprivredne stručne službe u Negotinu čvrsto veruje u povratak mladih na svoja imanja i ekspanziju sela

Dobrila Filipović – Jedna od mera lokalne samouprave u Negotinu za opstanak i vraćanje mladih na selo, sem republičkih projekata i podsticaja, jeste i redovno davanje subvencija poljoprivrednim domaćinstvima. Od 2006. agrarni budžet se uvećava, tako da je lani iznosio 28 miliona dinara. Tako je i ove godine. To je, uz sopstvena ulaganja, posebno radnika na privremenom radu, pomoglo da se omasovi pčelarstvo ( između 12 i 13.000 košnica), suncokret je na 4.000 hektara, od kojih samo zadruga „Uljarica“ ima 500 hektara pod ovom kulturom. Počinje i komasacija u selima Rajac, Smedovac, Rečka i Čubra na 3 000 hektara u ovoj, prvoj godini. Značjana mera je i besplatno ispitivanje zemljišta registrovanih poljoprivtrednih domaćinstava (do deset uzoraka). Posebno se pomaže podizanje vinograda –  svako gazdinstvo za novi zasad dobija 500.000 dinara bespovratno, što je primer za celu Srbiju. Za podizanje plastenika i povrtanjake izdvaja se 70 odsto budžetskih para. Subvencira se i proizvodnja jabuka, oraha, lešnika.

Dragan Radosavljević u prostorijama Društva pčelara „Hajduk Veljko“

-Agrarni budžet koriste i stariji i mlađi. „Mlađa garda“ najviše se opredeljuje za vinogradarstvo i pčelarstvo jer su i ulaganja manja. Ovde je izuzetno važno što mlađi ljudi oberučke prihvataju savete stručnjaka i svaku edukaciju. Zato i nije čudno što naše vinarije često dobijaju i međunarodna priznanja. Vinarija „Matalj“ angažuje profesore sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, dolaze stručnjaci i uspšeni proizvođači iz Aleksandrovca i prenose znanje i iskustvo. Mnogi shvataju da je i osnivanje zadruga izuzetno važno i korisno. Najveća teškoća je – nedostatak radne snage na plantažama. Jedan broj mladih i danas odlazi u inostranstvo, gde nalaze „utočište“ kod starijih gastarbrajtera iz ovog kraja. Ali, ni tamo nije kao što je bilo. Mora mnogo da se radi kako bi se zaradilo. I onda se postavlja pitanje: zašto „bacati snagu“ u tuđoj zemlji kad isto tako može lepo da se radi i zaradi i kod svoje kuće, na svom imanju i među svojima. Imamo ljude koji se vraćaju na očevinu i dedovinu posle 30, 40 godina rada u zapadnim zemljama. Oni imaju ušteđevinu i mogu i ovde, na svom posedu, da započnu valjan biznis. Mi smo tu kao lokalna samouprava i stručna služba da pomognemo i zajednički da unapredimo svoj kraj – priča Dragan Radosavljević iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin i član Opštinskog veća napominjući da je i razvoj turizma usko povezan sa poljoprivredom i da se iz lokalnog agrarnog budžeta od 2006. godine i ta oblast finansira (najmanje sa 50 odsto ulaganja u seoskom području). On posebno naglašava vrednost nove turističke atrakcije: biciklističku turu sa 25.000 turista iz Evrope koji prolaze ovim delom Srbije.

– Puno očekujemo i od komasacije zemljišta. Kada se samo u Rečki i Čubri ukurpni 5.083 patrcele sa prosečnih 31 ar po gazdinstvu ili u Smedovcu i Rajcu gde je 5.788 parcela sa prosečnih pojedinačnih 14 do 18 ari – dobijaju se ogromni kompleksi pogodni za navodnjavanje, lakšu obradu, konačno za proizvodnju najproduktivnijih kultura. Negotinska nizija, sigurno je, neće više biti samo poznata žitnica. Moći ćemo sa zdravom hranom da zadovoljimo i nas i naš turizam. Ostaće hrane i za izvoz, od voća i povrća do vina, lekovitog bilja, meda, tek bostana koji je danas vrhunski na domaćem tržištu. Danas imamo najmanje deset pčelara sa 500 do 600 košnica koje su male velike- fabrike. U nedostatku standardne paše za pčele, tu je i 4.000 hektara pod suncokretom. Moguće je da se suncokret i propširi na većim plantažama. Doduše, uvek se postavlja pitanje plasmana proizvoda. Zasad, primerice, med prodajemo knjaževačkom Timomedu.Vlasnik te firme poštuje zakonski rok plaćanja i dok je tako svima će biti dobro. Cene su uglavnom poznate unapred. Ostatak meda plasiramo u Otkupni centar u Krnjači. Verujemo da će i državno investiranje u osnivanje zadruga i vraćanje zadrugarstvu biti od posebnog intersa za celo društvo – naglašava naš sagovornik podsećajući da je „velika šteta što se Poljoprivredna škola u Bukovu sa svojim resursima više ne uključi u brži razvoj ovdašnje poljoprivrede“.

 

BUKOVO DA LIČI NA SVILAJNAC

 

-Ako uspemo da zainteresujemo mlade da ne odlaze u inostranstvo i još više podstaknemo savremeni razvoj poljoprivrede, Negotinska Krajina biće „Mala Kalifornija“. Danas je 50 odsto obradivog zemljišta u parlogu, neobrađeno je i nikome ne služi. Osnivanjem i uspešnim radom zadruga, kakva je recimo u Prahovu, dosta se postiže. Preduzetnici u proizvodnji i preradi hrane (dobro je što imamo dve klanice, neke opštine u regionu nemaju ni jednu) jesu i sadašnjost i budućnost. Neophodno je da uključimo i Poljoprivrednu školu u Bukovu. Uzmimo samo primer iste škole u Svilajncu. A bukovska škola je od države dobila 80 hektara plodne zemlje i jedva preživljava. Poseduju jedan od najlepših podruma u Evropi koji je, nažalost, u lošem stanju. Manastir je od škole srećom preuzeo 4,5 hektara loznih kalmeova. Tek tradicija u odgajanju tamjanike i čuvenog vina koliko vredi mišljenja je Radosavljević. 

 

PRIVATAN BIZNIS – NEZAOBILAZAN OSLONAC RAZVOJA NEGOTINA

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije