KIJA KOCKAR ZA DAN RUDARA – KAKO TO (NE)VESELO ZVUČI?

Bor, S.M. – Vest da će „zadrugarka“, bivša stjuardesa, napaćena i prevarena supruga pevača Slobodana Radanovića i novoproglašena pevačica sa samo jednom snimljenom pesmom – uveseljavati narod Bora i Majdanpeka 5. i 6. avgusta, za Dan rudara Srbije i Dan RTB Bor. Ovo je i glavna vest i, kako izgleda, „udarna“ tačka programa za – zajedno sa Prvim majem –  najlepši, radnički i rudarski praznik Bora i Srbije, što je možda iznenađenje, a možda i nije. Veselja za 6. avgust bilo je ranije, bilo je i vatrometa i tradicionalnog ručka sa penzionisanim radnicima Basena na Borskom jezeru, te svečane dodele „Šistekovih nagrada“ i akademija sa govorima o natprosečnim i rekordnim radnim rezultatima. Pevalo se i nazdravljalo, kitilo uspesima i budućim radnim pobedama. Ipak, u ovim danima kad se prelama sudbina RTB i kad je promena vlasništva gotovo neizbežna, kad je raspisan tender za strateškog pertnera (za prodaju!) – nama će da se slavodobitno „obrati“ s pesmom „Ne vraćam se na staro“ (valjda se tako zove ta jedna jedina pesmica) – moguće je i sudbonosnom porukom – pobednica rijalitija „Zadruga 2018“ i, šta će drugo, da pokaže dokle smo se zaista uzdigli!. A stigli smo, eto, do mlađane K. Kockarke koja, ne samo da nema pevačkih kvaliteta, nema ni bilo kakve veze sa Borom i rudarskim proslavama. Građani i radnici, sigurno je, očekivali su nešto sasvim drugo. Ponajmanje Kiju K. Ako je za proglašenje Bora gradom pevala Ivana Pavković, pa ona je i bolja i poznatija pevačica i Boranka je sto odsto. Dakle, imalo je nekog smisla.

Bor i Borani za ovaj, najverovatnije poslednji Dan rudara u ovakvom „RTB ruhu“, očekuju ozbiljniji događaj ili zahvalniji oproštaj od svog „starog Basena“, 115- godišnjaka koji će za koji mesec ( u vlasti su rekli do kraja ove godine) kao ovakakav otići u istoriju. Dan je to i da se, najzad, saopšte i šire i bliže istine o celoj toj priči koja je verovatno sudbonosna za ceo ovaj kraj Srbije. Jer, ovo je, po mnogo čemu sudeći, i oproštaj od tradicionalog rudarskog priznanja „Inžanjer Šistek“, i od ko zna sve kojih još simbola vezanih za trudbenički Bor i posebno za RTB Bor.

Preostalo je, eto iznenađenja, da se od verovatno poslednjeg 6. avgusta, bar u tradicionalnom miljeu, opraštamo s Kijom Kockar, vragolastom „zadrugarkom“ za čiji honorar je mogao, na primer, da se snimi dokumentarni film o legendarnom, prvom inženjeru i prvom direktoru Borkog rudnika, Franji Šisteku. Ne, taj predlog je, nažalost, otpao. Dosta je, izgleda, Šisteku spomenik u centru grada. A Kijino vreme – kako je najavljeno –  tek dolazi!

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije