IN MEMORIAM: ŠEST MESECI OD ODLASKA U VEČNOST MILINKA ŽIVKOVIĆA

Bor, S.M. – Juče se, izlaskom na Novom groblju u Boru, navršilo šest meseci od odlaska u večnost čoveka iz naroda, od najšireg srpstva, graditelja i humaniste, poslanika i magistra ekonomije, Milinka Živkovića. Na humku je cveće donela i poklonila se senima rodbina iz Raške i Bora, prijatelji i drugovi, kolege iz RTB-a Bor, gde je proveo ceo radni vek na nanjodgovornijim poslovima. Danas se o Milinku pričalo s poštovanjem, sa setom i tugom pregolemom – jer takva stamena, stvaralačka i produhovljena ličnost retko se u ova vremena sreće. Njegovi bliski srodnici i borski drugari ne mogu nikad da zaborave Milinkove blage, očinske savete i spremnost da svakome pomogne i svakog da razume. Nisu ovo samo reči u datom trenutku, ovo je istina koja ne bledi, koja ostaje u sećanju svima koje je Milinko poznavao, koje je cenio i sa kojima je delio svaki delić sreće, blagosti dana.

Pred odlazak javljao se telefonom iz rodne Raške, sa sedeljke i običaja na kojima se slavi sprstvo i nazdarvlja junacima sa Kosova, Cera i Kolubare, sa Kozare i Kajmakčalana… leteo je, baš pred sudnje čase, u visine otačestva i u zagrlaje svog pripitomljenog i oplemenjenog Kopaonika.

-Nije bilo deteta u njegovom kraju koje nije obradovao slatkišima. Nije bilo radnika i čoveka koga nije s pažnjom salušao, pritekao u susret kad je najteže – čulo se juče.

Zar samo te dve rečenice nisu dovoljne za celovitu sliku o snazi i veličini jedne ličnosti, o uzvišenju iznad svakog saznanja, o ljudskosti koja dolazi i trenom rođenja.

Onog dana kada je Milinko otišao zauvek, u njegovom kolektivu su napisali: Zaposlio se u RTB-u 1986. godine, 2012. dobio je najznačajnije prizanje RTB-a Nagradu “Inženjer Šistek” i istog seknuda odrekao se novčanog iznosa u korist porodice sa petoro dece. Rukovodio je rekosntrukcijom hotela “Jezero”, bio je predsednik Okružnog odbora SNS-a, dugogodišnji direktor marketinga i razvoja RTB-a.

Bio je Milinko i mnogo više i od svih naših verovanja. Vredno je učio i čitao, obrazovao se i izvan porefesije. Rodbina mu nikad nije zaboravila poštovanje prema roditeljima i svojima – jer je, čim se završavala godina studija, odlazio  na imanje u rodni kraj i marljivo pomagao ocu i majci. Hteo je da se oduži, da pokaže potrebu porodične sloge, srpskog domaćina i težaka koji je zemlju sačuvao i očuvao i u najtežim danima, godinama i vekovima.

Ostao je nejaki sin Miljan da sledi hod i tragove časnog oca i Srbina.

Vreme je, Milinko, da i mi svi ostali, tvoji znani i neznani, ne zaboravimo tvoje delo i nasleđenu i odnegovanu, neponovljivu dobrotu.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije