Gradska skupština Bora: KINEZI VEĆ PUNE BUDŽET “TEŽAK” 2,6 MILIJARDI

Korekcija predloga budžeta za 2019. nije uticala na najvažnija opredeljenja građana izrečena u neposrednim razgovorima u mesnim zajednicama, tako da je projekcija od 2,6 milijardi i relana i stabilna, od socijalne politike (predviđeno 150 miliona) i obrazovanja (ukupno 364 miliona), asfaltiranja u selima i gradu (200 miliona) do sporta (oko 200, za klubove 45,  Sprotski centar 124 miliona dinara) i kulture 100, infroimisanje 30, poljoprivrede 25 miliona dinara. Tu su još neke kapitalne investicije prevashodno u komunalnoj oblasti. I ovogodišnji budžet bio je stabilan, jer su prihodi bili redovni, u kasi je uvek bilo najmanje 100 miliona dinara. Danas, pri kraju godine, na računu imamo oko 800 miliona dinara, što je rezultat odgovornog i prijateljskog ponašanja novog vlasnika RTB-a Bor, kineskog ZiĐina. Kinezi su 26. decembra uplatili sve preostale obaveze prema Gradu Boru na ime doprinosa, poreza, ekološke takse. Ne sumnjamo da će tako biti i naredne godine –  rekao je gradonačenik Aleksandar Milikić obrazlažući donekle izmenjeni predlog budžeta, kako bi u kasnijoj rapsravi, na insistiranje odbornika opozicije, saopštio de je kineska kompanija uplatila tačno 380 miliona dinara.

-Budžet je bolji nego pre korekcije od pre neki dan. Može uvek bolje, ali ovde su ugrađeni životni interesi građana, mada je moglo da se izdvoji više para za poljoprivredu i selo, pa i za klubski sport. Nedovoljno je novca i za uređenje rečnih korita. Preostaje da se više okrenemo projektima i fondovima EU i ugledamo se na Golubac, Boljevac i Žagubicu, opštine koje su u saradnji sa Rumunijom i Bugarskom značajno dopunile svoju kasu. Predstojeće predsedavanje Rumunije EU moramo iskoristiti kroz zajedničke projekte i obostrano korisnu ekonomsku saradnju – kazao je Milivoje Janošević.

Gradonačelnik Milikć je odgovorio da je za subvencije u poljoprivredu izdvojeno jedan odsto od budžeta, što je za 10 miliiona više nego 2018. U selima su predviđeni i projekti vodosnabdevanja, asfaltiranja puteva, popravka kolovoza, pa i grejanje domova kulture. Bor je u ovoj godini već dobio dva zajednička projekta sa Rumunijom i jedan sa Bugarskom. I od Republike  Srbije stigli su projekti u visini 25 miliona dinara. Iduće godine biće i više i vrednijih međunarodnih projekata.

-Ukoliko se budemo ponašali kao sa rumunsko-srpskim projektom renoviranja dvorca Karađorđevića u Brestovačkoj banji, bolje da ništa ne radimo. Jer, dvorac ponovo prokišnjava, niko ga ne čuva, uspravno propada, a uloženo je oko 370.000 evra – podsetio je Dragan Marković osvrćući se na dopravke budžeta u “minut do 12” iz “Politbiroa SNS-a u “Jugobanci”, što se kosi, podsetio je, sa javnom raspravom. I Srđan Marjanović imao je primedbe na ovaj dokument, zaključujući da je “mogao kvalitetnije da se pripremi i da je dosta toga prepisano iz ranijeg perioda”.

Odbornici su punu pažnju posvetili i subvencijama javnim preduzećima za koje opozicija smtra da su samo nastavak loše i ustaljene prakse davanja pomoći umesto da se poboljša poslovanje. Na primer, sve se čini da Toplana izađe iz dužničke krize, ali je, naglašeno je, bilo nemoguće ne izdovjiti ukupno 90 miliona dinara ( po 30 miliona za plaćanje uglja, remonte i popravku vrelovodne  B magistrale).

Nakon usvajanja budžeta većinom glasova, donete su odluke o novim taksama, pogrebnim uslugama, cenovniku u Sportskom centru, dimničarskim uslugama, o gradnji regionalne deponije u Halovu.

Dosadašnji član Gradskog veća, Slaviša Frišković imenovan je za v.d. direktora JP za stambene usluge. Usvojena je i odluka da se raspsišu konkursi za direktore JKP Vodovod i JKP 3. oktobar.

Na dnevnom redu bile su čak 42 tačke, što je iritiralo odbornike opozicije, a Saša Stanković (Dveri) napustio je demonstrativno  sednicu još u početku zasedanja, jer je kasno dobio brdo materijala “koje je bilo nemoguće proučiti za  previše malo vremena”.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije