DIJASPORA I BIZNIS U TIMOČKOJ I NEGOTINSKOJ KRAJINI

Dobrila Filipović – Glavna razvojna preokupacija Opštine Negotin je poljoprivreda i turizam. Poljoprivreda (s posebnim granama: voćarstvo – vinogradarstvo i proizvodnja meda) spremna je da prihvati i najveća ulaganja koja će doprineti i bržem napretku turizma kako u selima tako i u gradskom području. U sklopu tih planova je i proširenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje u već opremljenim i obnovljenim domaćinstvima koja poseduju plodno zemljište i mogućnosti navodnjavanja. U nekim selima započeto je otavranje farmi (najproduktivnijih sorti ovaca, svinja i goveda), ali i firmi koje će se uspšeno baviti prerađivačkom delatnošću (manje mlakare, pekare, klanice, fabrike stočne hrane, te prerada voća, na primer lešnika ili aronije, jabuka, krušaka….), manje i veće vinarije… Ostvaruju se i projekti podizanja plantaža voća, lekovitog bilja, kineskog brzorastućeg drveta. U voćarstvu je najvažnije podizanje novih vinograda, kao i proizvodnja i plasaman vina na domaće i strano tržište. U ratarstvu je najvažnija proizvodnja na velikim posedima žitarica, posebno suncokreta koji je važan u procesu dobijanja kvalitetnog meda. Beleže se i počeci uspešnog razvoja privatnog preduzetništa koje se zasniva na otvaranju pogona u oblasti elektoprivrede, mašinstva, poljoprivredne mehanizacije, autmobilske industrije, It tehnologije, trgovine .

-S obzirom da i država i lokalna samouprava podstiču razvoj preduzetništva i poljoprivrede, stvaraju se povoljni uslovi kako bi investitori iz zemlje i sveta, u prvom redu naši radnici iz inostranstva, značajnije ulagali u brži privredni razvoj Negotinske Krajine. Poslednjih godina u Timočkoj Krjaini otvoreno je oko 7.000 preduzeća  kojima je, posebno u Negotinu i okolini, nesumnjivo, neophodan podsticaj i od države i opštine ne samo u obezbeđenju sredstava, nego i kroz zakone i stvaranje boljeg preduzetničkog ambijenta. Povratak mlađih ljudi, pa i starijih na stara ognjišta, jedan je, ako ne danas, onda već sutra, od  priroriteta u Negotinskoj Krajini. Procena da je između 10 i 15.000 Negotinaca u zemljama, uglavnom zapadne Evrope, značajan je potencijal koji treba da se šro pre aktivira. Ukoliko se, iz godine u godinu, bude vraćalo u zavičaj njih prosečno samo po stotinu, a kansije i više, ponovo bi oživeli selo i unapredili ceo negotinski, pa i timočki agrar – smatraju u Regionalnoj agenciji za razvoj istočne Srbije (RARIS) koja je, uz podršku našeg Ministarstva za spoljne poslove, pokrenula platformu “Dijaspora biznis info“.

Boban Kostandinović, projekt menadžer RARIS-a

-Ova stranica je namenjena firmama iz dijaspore da se na jednom mestu infromišu o uslovima, mogućnostima i prednosima vođenja biznisa u istočnoj Srbiji, kao i za poslovno povezivanje, pronalaženje partnera i saradnika. S obzirom da se sve više naših radnika javlja za bliže upustva i savete, jednim delom uspeli smo u ideji da polako privlačimo kapital naših radnika iz dijaspore u istočnu Srbiju, prvenstveno u Negotinsku Krajinu iz koje je, već decenijama, najviše gastarbajtera. Oni nisu tamo od juče. Posle pedesetih godina manje se odlazilo u Austriju i Nemačku jer su plate bile skoro kao i naše, kasniije se odlazilo zbog bolje zarade iako su dobijani najgori poslovi. Šezdesetih, pogotivu sedamdesetih godina radilo se u fabrikama, tamo su im se deca rađana, školovana, neki imaju i dvojno državljanstvo. I mladi odavde, u nedostatku posla, nisu birali radna mesta u inostranstvu. Jedino se računalo na što veću i bržu zaradu. Oni su danas shavtili biznis i tokove novca, imaju više od 30 godina i puni su radnog elana. I najvažnije – vezani su za svoj kraj, gde imaju velika domaćinstva i imanja. Oni se tamo uvek osećaju kao stranci, ovde su svoji na svome, na svojoj zemlji. Ostali su i kontakti sa bivšim firmama u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Danskoj. Štaviše, njihove gazde hoće da im pomognu u nastavku biznisa, jer imaju računicu: radiće isto ili slično što i kod njih, ali sad iz Srbije i tako će i jedni i drugi naći interes. Imamo ideju za projekat koji će animiranti naše radnike iz inostarnstva da se vrate na svoja imanja, s tim što će svaka opština pronaći najbolje načine za privlačenje investitora iz dijaspore – kaže Boban Kostandinović, projekt menadžer RARIS-a.

Bitno je, naglašavaju stručnjaci, da regionalni paket mera važi za sve opštine koje će propisati minimum uslova. Jer, veruje se da je ključ ovog projekta u rukama loklanih samouprava koje treba po svaku cenu da izbegnu nepotrebno administriranje i svaku mogućnost korupcije.

-Na ovoj ideji radimo od 2013. godine. Svake druge godine u Beču (tamo je najviše radnika iz ovih krajeva) organizujemo promociju potencijala za biznis u istočnoj Srbiji. Na najsavremeniji način motivišemo naše ljude u Negotinu, Kladovu ili bilo kom drugom gradu u regionu da otvaraju svoje poslove. Interesovanja je sve više.

 

DIJASPORA I BIZNIS – ULAGANJA U NEGOTINSKU KRAJINU

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije