Brestovačka banja: DVORAC KARAĐORĐEVIĆA PROKIŠNJAVA, SLIKE VRAĆENE!

Bor, S.M. – Nakon našeg nedavnog pisanja i izjave odbornika Dragana Markovića da je dvorac dinastije Karađorđević u Brestovačkoj banji, sagrađen 1857. godine, istorijski spomenik pod zaštitom države, ponovo u “stanju propadanja i nebrige” i da su odnete slike, a krov prokišnjava” – nadležni u gradskoj upravi osnovali su komisiju za ispitivanje istine o sudbini tog, izuzetno vrednog zdanja. Kako nam je juče rekao Dragan Marković, ustanovljeno je da dvorac zaista prokišnjava i da su zidovi vlažni, da je deo nameštaja pokraden, ali da su slike “preko noći” ponovo stigle na svoje mesto.

Nakon višegodišnjeg propadanja, dvorac Karađorđevića je ponovo obnovljen 2009. godine, i to parama EU i manjim delom, 17 odsto, sredstvima borske opštine. Ukupno je utrošeno 358.000 evra.  Samo posle devet meseci dvorac je ponovo počeo da propada, jer su oluci bili pokradeni, voda se slivala niz zidove, parket podignut zbog vlage, a bilo je i još nekih nedostataka. Trebalo je da prođe tri godine dok se svi ti “nedostaci” nisu popravili, ali je i dalje ostao glavni problem: očuvanje i upotreba dvorca u kulturne i društvene svrhe. U početku je šest radnika Sportskog centra brinulo o tom izuzetnom kulturnom dobru, kasnije ni njh nije bilo, jer  nije bilo ni očekivane posete i planiranih aktivnosti. Štaviše, 2016. godine, tadašnji predsednik Opštine Bor, Živorad Petrović, izjavljuje da ni ulaz u dvorac nije obnovljen kako treba i da je nemoguća šira upotreba (ekskurzije đaka), pogotovu što je celokupno zemljište oko objekta prodato privatniku “kao da se mislilio da  će se u zgradu ulaziti helikopterom”.

Danas je, eto, ista priča, jedino što su delovi nemeštaja nestali i što krov prokišnjava. Cela slika je i ružna i tužna, jer ceo objekat opet propada iako je trebalo da služi u reprezentativne svrhe.

To, kako su slike nestale pa se ponovo pojavile u dvorvu, najmanje je bitno. Ostaje da se vidi šta i kako dalje. Jer, od odgovornosti za loše čuvanje i još goru upotrebu obnovljenog dvorca, najverovatnije da neće biti ništa. Aktuelno rukovodstvo Grada Bora zaista je brzo reagovalo na upozorenja odbornika i predsednika Narodne stranke Bor, Dragana Markovića. Šta će se dalje preduzeti, ostaje da se vidi. Ipak, ostaje i gorko saznanje da ne brinemo dovoljno – u ovom slučaju premalo – o najvećim vrednostima koje imamo i koje su ostavile prethodne generacije. Ovde je i reč o zdanju od kulturnog i istorijskog značaja i za državu Srbiju, pa zato i odgvornost treba da bude veća.

A dvorac Aleksandra Prvog Karađorđevića može da bude prvorazredna gradska kuća za prijem gostiju, poebno iz inostranstva i svima za ponos, pogotovu što je posle prve obnove zvanično nazvan i “Domom srpsko-rumunskog prijateljstva” zbog podsećanja na kraljicu Mariju koja je bila rumunskog porekla i koja je zadužila srpski narod. Uostalom, Rumuni su i dobili novac iz fondova EU posredstvom projekta o međususedskoj saradnji dve prijateljske zemlje.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije