BORANI I ZAJEČARCI JEDINI NA PROTESTIMA U CELOJ ISTOČNOJ SRBIJI. ZAŠTO?

Bor, S.M. – Ovo je sedmi dan protesta u Beogradu, šesti u Boru – ni jedan u Knjaževcu, Majdanpeku, sve do Požarevca. Ako je reč o tome da manji gradovi nemaju fakultete, pa ni redovne studnete, onda bi trebalo pogledati kako je u gradu bakra – tamo su na ulicama u većini obični građani, i mladi i stariji. Doduše, iz dana u dan i studenti jedinog borskog Tehničkog fakulteta sve više se uključuju u proteste. Nije to ni čudno: ovaj fakultet je po mnogim pitanjima vezan za prozvani RTB, pa tako ni profesori proteklih sedam, osam godina nikad nisu reagovali –  na primer – na pozive kolega iz Instituta za rudarstvo i metalurgiju ( između ostalog, pismo tadašnjeg direktora, prof. dr Trujića Aleksandru Vučiću 2012. godine) ili javno ukazivanje na pogrešne investicije i propadanje kombinata bakra, nekadašnjeg dekana, penzionisanog prof. dr Nedeljka Magdalinovića. Kako će se sada ponašati treba sačekati i videti. Ipak, Borani su, kako tako i koliko toliko, pokazali  svoj stav i svoje mišljenje o vlasti, i lokalnoj i republičkoj, koja – nažalost – ne priznaje svoje velike greške, propuste, aljakvosti, bahatost. Bor je u svojoj dugoj istoriji rudarenja tridesetih godima imao “Ekološku” bunu, u vreme Tita nije bilo većih potresa, kasnije, najviše od „5. oktobra“ jeste – od događaja na „Petlji“ i masovnih okupljanja zbog prodaje RTB-a do prošlogodišnjih ekoloških mitinga. Ovi protesti nisu isti kao raniji, oni su ne samo „portiv diktature“, nego, kad je reč o Boru, i o nerešenoj sudbini RTB-a. Država predugo odugovlači reševanje ovog problema uprkos gomilanju dugova i gubitaka, urušavanju rudarstva i celog poslovnog sistema.

Šta je prvenstveno sa uvek demokratski nastrojenim Zaječarom? Tamo su 23. aprila, znači brzo, redovni lokalni izbori i najoštrija predizborna bitka između Ničićevih i Mirkovićević, Vučićević i Grupe građana, socijalista i penzionera koji su sami krenuli u trku za vlast. Zaječar je poslednjih godina pritisnut neviđenim političkim igrama i stradanju privrede, pa i javnog sektora. Od nekada mirnog i perspektivnog grada – najviše zahvaljujući političarima ( tamo je čak i jedan Velimir Velja Ognjenović bio gradonačelnik) – postao je nezahvalan za život i opstanak na svom ognjištu. Narod beži kao i u celoj Srbiji preko granice. Ne samo zbog ekonomskih nedaća, već i neuređene države i bahatih, nedoraslih lokalnih vođa. I to svako zna.

Gde su ostali? Svuda je SNS na vlasti, nema ni mladalačke energije, ne samo što nema fakulteta, malo je radnika ( propala privreda!), a iz negotinskog i kladovskog atara već predugo se barata sa brojkom od oko 15.000 gastarbajtera. Nema, dakle, ko da krene i pokaže da je došlo vreme za drugačije ponašanje i ozbiljniji pristup problemima. No, dešava se nešto što nismo ni sanjali: ti isti naši gastarbajteri, posebno iz Timoičke krajine juče su protestvovali u sred Beča. Parole su iste, možda i inventivnije, nego u Beogradu. I, eto vlastima još jednog belaja, naši radnici u Austriji protestuju iako mnogi od njih nisu sigurni da će se ikada vratiti u domovinu. Oni osećaju, iako su tamo dalako, krizu u svom srpskom društvu. Isto onako, možda i snažnije, kao njihovi vršnjaci i prijatelji – u Boru.

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije