BOR JE NA ISTORIJSKOJ PREKRETNICI, ALI JAVNOST SE NE ČUJE!

Bor, S.M. –Izgleda da su ne samo građani, nego i sindikati i političke partije, udruženja građana i institucije, poverovali više nego ikada do sada odlučnim stavovima predsednika Vučića, premijerke Brnabić, ministra Antića – da će RTB Bor dobiti novog gazdu do kraja ove godine. Pazar je sklopljen, samo su, čini se, preostale formalnosti. Jer, sem izjava zvaničnika i višednevne posete kineskih stručnjaka Boru i Majdanpeku, posebno je najavljen ponovni dolazak predsednika Kine Sija Đinpinga u Beograd kako bi “overio” strateško partnerstvo RTB-a i njihove moćne kompanije Zijing (po nekim informacijama usko povezane sa firmom koja je preuzela Železaru Smederevo). Bilo je to više nego dovoljno da se stvori atmosfera – i pre raspisivanja tendera –  kako je stvar završena.To što su se u RTB-u mlako oglasili da je dobro što Kinezi ubrzano stižu, više je plod straha od beogradskih vlasti i kurtoazija prema gostima nego ushićenje i iskrena dobrodošlica. Budimo realni, u Boru je malo onih, kako stručnjaka tako i običnih građana, koji ne smatraju da je RTB “naše nacionalno dobro” i da “nije za prodaju”. Ali, eto, niko se ne čuje, niti postavlja bilo kakva pitanja. Ne samo što su se umorili od naglašavanja problema u RTB-u, energičnije najavljivanih od početka famoznog restruktiranja 2004., nego i što je i proradila svest da je svako dalje odlaganje “borskog slučaja” uvećavanje krize i privredne nestabilnosti cele zemlje.

Zašto je država pribegla ovako veštom “reševanju problema RTB-a”? Da bi najpre ispunila zahteve EU i već jedanput ozbiljnije krenula u reformu javnog sektora, a potom i da bi sprala svoju prljavštinu stvarajući od kompanije sa profitibilnim proizvodom – politički rudnik. U tom “rudarenju” dešavalo se sve i svašta. Žmurilo se na oba oka kako bi najzad đavo došao po svoje. Kompanija je odavno na kolenima i to najviše zahvaljujući Beogradu. Dolaskom strateškog partnera podvući će se crta na sve promašaje, kriminale i gluposti, pa će onda, nakon ukaska novih šefova, sve biti relativno brzo zaboravlljeno.

Nego, šta je sa očekivanim reakcijama iz Bora, pa i šire javnosti? Kada se setimo ne tako daleke prošlosti i mitinga i štrajkova povodom dve neuspele prodaje, onda je još teže shvatiti sadašnju tišinu.

Bor je na istorijskoj prekretnici koja se može meriti sa onom od 1945. i novom erom u razvoju rudnika bakra. Sad je reč o posve drugačijoj prekretnici u kojoj se, najvećim delom, gubi važan nacionalni resurs, ali i Bor postaje grad između dva rudnika sa intenzivnom eksploatacijom. I ni jedna od ta dva rudarska basena nije ni borski, ni srpski. Zrno srećnih okolnosti je jedino u tome što će nove gazde biti osvedočeni prijatelji Srbije – Kinezi i Kanađani. Tu je država odigrala dobru ulogu. U svemu ostalom, od 2000. godine do danas, najviše odgovornosti odlazi na adresu aktuelnih vlasti u tim vremenima. Setimo se samo kako nam je rudarstvo vodio ortoped Oliver Dulić, pa i oni pre i posle njega. Ko su i kakvi bili ministri privrede i rudarstva? Ni ovi današnji, Knežević i Antić, baš se nisu ni malo proslavili, niti imaju nekih dodirnih tačaka sa rudnicima, rudarima, ponajmanje Borom.

Takvi smo to mi. Bitno je da smo politički jaki. E, ta glupost svetskih razmera nije nam trebala. Da je tako naučiće nas, i u Boru, najveća komunistička zemlja sveta.

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije