BOR IZDVAJA SVE VIŠE PARA ZA SOCIJALNE POTREBE

Autor: D. Filipović

Član Gradskog veća Bora, socijalista Dobrica Đurić, podseća da je Bor među prvim gradovima I opštinama u Srbiji po ulaganjima u oblastI socijalne politike i da će se i narednih godina nastaviti u tom pravcu. Ove godine otvara se dečji vrtić i stambena zgrada sa 15 stanova u NGC-u. U toku su i pripreme za izgradnju evropskog obdaništa I rekonstrukciju Omladinskog naselja “Savača”. Vidljivi su i pomaci u sferi aktivnog zapošljavanja, brige o starima i deci sa invaliditetom…

Koliko je, gopsodine Đuriću, iz gradske kase u ovoj, 2020. predviđeno za socijalnu politiku kojoj se poslednjih godina pridaje značajna pažnja? Po nekim mišljenjima, ova oblast  može da se smatra i investicijom od izuzetnog značaja, kako danas tako i ubuduće?

-Iz budžetu grada Bora za socijalnu politiku u ovoj godini izdvojeno je 212.340.000 dinara. Najviše para opredeljeno je za populacionu politiku – više od 71 milion dinara, po 30 miliona za aktivnu politiku  zapošljavanja i subvencije za plaćanje komunalnih usluga, te 19 miliona za Narodnu kuhinju I tako redom, što je oko 6,58 procenata ukupnih planiranih troškova u budžetu. Procenat izdvajanja za socijalnu politiku  raste iz godine u godinu, što je dobro i svrstava nas u red opština i gradova koji o tom pitanju posebno brinu. Jer, i  ukupnog novca je sve  više, premašili smo, eto, 200 miliona  dinara. U svakom slučaju, reč je o vrednom budžetskom izdvajanju, pa je moguće i svrstavanje u okvir kapitalnih  investicija.

Nisu to jedina sredstva. Za razliku od ranije sada se aplicira i na državnim konkursima sa projektima koji imaju direktnog uticaja na poboljšanje socijalne politike, prvenstveno kod kategorije najmlađih i starijih sugrađana?

-Grad je i ove godine  aplicirao kod Ministarstva za demografiju i populacionu politiku i dobio oko 10 miliona dinara (ukupno preko 30 miliona u prethodne dve godine , računajući i ovu godinu), a 2018. dobijeno je i 9 miliona dinara od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za izgradnju vrtića u Novom gradskom centru. Verujemo da je to konkretan doprinos, mada se trudimo da uvećamo ovu “stavku” i dostignemo gradove i opštine koji sa svojim projektima postižu krupne rezultate.

Koji se objekti planiraju u ovoj godini, a koji će direktno uticati na zadovoljavanje socijalnih potreba građana?

-Ove godine planirano je otvaranje vrtića u Novom gradskom centru, kapaciteta 120 mališana  u šest  vaspitnih grupa. Planiran je i završetak zgrade za izbegla lica u Novom gradskom centru (15 stanova), potrebno je parterno uređenje za šta je izdvojeno 6 miliona u lokalnom budžetu. Takođe, u izradi je projektno tehnička dokumentacija za novi evropski vrtić kapaciteta 270 mališana u 12 vaspitnih grupa (sklopljen ugovor sa ponuđačem, dato idejno rešenje i rokovi za izradu dokumentacije). Izgradnjom tog, novog objekta konačno bi bila ukinuta lista čekanja, koja, naažalost, postoji dugi niz godina. Koliko  mi je poznato, “Mulen Ruž” neće biti korišćen kao prostor za predškolsku ustanovu. O toj ideji se razgovaralo, ali je preovladalo mišljenje da je bolje da se nastavi gradnja stanova.

Populaciona politika je veoma važno pitanje socijalne politike kojoj se u Boru pridaje zaista veliki  značaj. Kako stojimo u toj, vrlo osetljivoj oblasti?

-Nažalost, statistički parametri su na nivou većeg dela Srbije: mortalitet je značajno veći od nataliteta. U Boru se 1961. godine  rodilo 655 beba, umrlo je 381 (+274). Broj novorođene dece raste do 1975. godine  (kako se  rudnik razvijao, rastao je i grad, što je karakteristično za rudarska  naselja). Te godine  rodilo se 938 beba, umrlo je 430 ljudi (+508). Pozitivan priraštaj traje do 1994. (rođeno 638, umrlo 631 (+4)), a već sledeće godine i sve do danas imamo negativan prirodni priraštaj. Godine 1995. rođena je 691 beba, umrlo je 720 ljudi (-29), da bi veoma loša  godina bila 2010. (rođeno samo 380 beba, umrlo 725 (-345)). Najgora godina u smislu negativnog prirodnog priraštaja bila je 2007. (rođeno 416 beba, umrlo 785 ljudi (-369)). U gradu je u 2018. godini rođeno 378 beba, što je značajan pad u odnosu na 2017. kada je bilo 439 beba. Očekivanja su da republičke mere, koje su značajno izmenjene na bolje, kao i dodatne mere koje sprovodi naš grad, ublaže ovaj negativni trend i da se nastavi broj porođaja iznad 400 u prvoj fazi, a kasnije pređe broj od 450. Značajno je i to da je u 2018. godini RTB Bor dobio strateškog partnera, otvara se i novi rudnik u kome bi posao moglo da nađe više od hiljadu mladih Borana. Povećana zaposlenost mogla bi da pomogne da se negativni trend preokrene. Ta očekivanja su ostvarena, pa je u 2019. rođeno 414 beba. Nadanja su da će se pozitivni trend nastaviti, naročito što republičke mere za treće i četvrto dete počinju da daju pozitivne rezultate. Grad je izdvojio za mere populacione politike 71.700.000 dinara (po rečima Slavice Đukić Dejanović, Bor ima jednu od najboljih populacionih politika na nivou Srbije). U okviru ovih sredstava dobijaju se jednokratne pomoći za rođenje beba, izdvajaju se i sredstva nezaposlenim porodiljama  godinu dana (15.000 dinara mesečno), kupuju se udžbenici za svu decu od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, uplaćuju pokušaji vantelesne oplodnje (250.000 po pokušaju), kupuje oprema za đake prvake. Dodatno  se izdvaja  2.500 dinara za treće i svako naredno dete u porodici, kako se ne bi plaćala  usluga u predškolskoj ustanovi.

Bor je u Republici Srbiji poznat I po aktivnim merama zapošljavanja mladih. Koji su konkretni pokazatelji?

-Grad već tri godine zaredom izdvaja velika sredstva za aktivnu politiku zapošljavanja, kao jednu od razvojnih komponenti budžeta. Ove godine, 30 miliona dinara izdvaja se za javne radove, stručnu praksu namenjenu mladim, školovanim ljudima, kao i za meru samozapošljavanja, meru koja promoviše preduzetništvo. Bor je jedan od gradova sa najbolje balansiranom aktivnom politikom zapošljavanja i jednim od najvećih iznosa izdvojenih za ove namene. I država ulaže određena  sredstva i po osnovu mera republike i lokalne samouprave. Više od 500 Borana godišnje bude angažovano ili upošljeno  kroz neku od ovih mera.

Sada se vodi i više računa o osobama sa inavliditetom, dokle  se u toj oblasti stiglo?

-Grad je ove godine za tri usluge koje pomažu osobama  sa invaliditetom i deci sa smetnjama u razvoju izdvojio  17.674.000 dinara. Reč je o uslugama dnevnog boravka dece sa smetnjama u razvoju, potom za uslugu ličnog pratioca, (pomaže deci sa smetnjama koja se nalaze u  sistemu obrazovanja) i najzad za uslugu personalnog asistenta  (pomažu osobama sa invaliditetom koja su društveno ili radno angažovana). Planiraju se u narednom periodu nove usluge kroz pilot projekte.

Predškolska ustanova je najvažnija ustanova u gradu i mnogo se ovih godina ulagalo u, pre svega, energetsku efikasnost, sređivanje objekata vrtića i stvaranje boljih uslova za decu. Ne izostaje ni briga o starima. Šta se sve uradilo?

– Svi objekti dobili su novu PVC stolariju, rađene su izolacije krovova i fasada. Planira se postavljanje novih ograda visine dva metra, sve činimo za veće bezbednosti dece. Novi objekat biće uskoro otvoren, dobiće se novih 26 radnih mesta. U izradi je projektno tehnička dokumentacija za izgradnju novog, evropskog vrtića, za koji je grad već opredelio neophodno zemljište. Izgradnjom tog objekta ne bi više postojala lista čekanja, koja u ovom trenutku, nažalost,  postoji. Dečje odmaralište na Savači se ove godine kompletno rekonstruiše, smanjuju se desetokrevetne sobe, dodaju mokri čvorovi i stvaraju generalno bolji uslovi za boravak dece. Tu bi trebalo da se odvija nastava u prirodi, organizuju sportski kampovi, razne radionice. Grad s druge strane i dalje finansira dnevni boravak dece sa smetnjama u razvoju (Mozaik, 11 miliona godišnje), postoje usluge ličnog pratioca za decu sa smetnjama, koja su u sistemu obrazovanja. Za stariju populaciju postoji usluga “Pomoć u kući” (geronto domaćice), koje  grad finansira preko Centra za socijalni rad. Funkcioniše i Dom za stara lica kapaciteta 75 mesta uz mogućnost proširenja za dvostruki broj korisnika. Vlasnik objekta je grad. Radi i Klub za stara lica u kome stariji mogu da provode prepodnevno  vreme. Bor je jedan od retkih gradova koji finansira i podržava manifestaciju „Zlatna svadba“ za bračne parove koji su  50 i više  godina u braku.

Kada govorimo o kapitalnim  objektima, šta se planira  narednih  godina, s obzirom da je realno I  znatnije uvećanje loklanog budžeta?

-Kod kapitalnih ulaganja u ovoj oblasti pomenuta je izgradnja evropskog vrtića, što je sigurno prioritet. Ukoliko se stvore uslovi neophodna je izgradnja novog objekta Centra za socijalni rad, ali isključivo sa sredstvima Republike. Strateški dokument koji je Skupština izglasala krajem 2018. definiše  pravce u kojima će se  grad i trošenje budžetskih  sredstava za socijalnu politiku  kretati u narednom  petogodišnjem  periodu. On definište prioritete i ciljeve i to u četiri pravca: aktivne politika e-zapošljavanja, usluga  socijalne  zaštite, stvaranja boljih uslova za osobe sa invaliditetom i razvoj preventivnih usluga  u zajednici. Ključno je da strategiju prate akcioni planovi, koji definišu trošenje budžetskih sredstava po ovim prioritetima uz konstantnu  analizu i dobijanje povratnih informacija od korisnika.

Napredak u bržem i kvalitetnijem sporovođenju socijalne politike u Boru poslednjih godina je vidljiv, hoće li se nastaviti u tom smeru?

-Nesporno je da se u prethodne tri godine desio kvalitativni pomak u planiranju i sprovođenju socijalne politike. Od nepunih 4 odsto budžeta za ove namene, došli smo do 6,58 procenata i to na značajno veći budžet. Tu se, naravno, neće stati, planiraju se nove usluge u socijalnu  zaštitu, proširenje kapaciteta predškolske ustanove, kadrovsko jačanje Centra za socijalni rad, veća izdvajanja za aktivnu politiku zapošljavanja, bolja saradnja sa udruženjima koja okupljaju osobe sa invaliditetom. Socijalna politika je po pravilu potrošačka, ona ne kreira sredstva, ali je grad prepoznao njen  značaj  i izdvaja sve više novca. To se može lako  videti i zato treba da  gajimo još  veći optimizam.

 

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „Bor – jača strana Srbije” i sufinansiran je iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.