BEOGRAD JE “VAZDUŠNA BANJA” U POREĐENJU SA DALJIM EKOLOŠKIM UNIŠTENJEM BORA!

Bor, S.M. –  Zagađenje sumpor-dioksidom (SO2) u Boru, konkretno u naselju Brezonik, prekjučejuče je pre podne bilo 14,6 puta veće od zakonom dozvoljenog, 5128,91 mikrograma po metru kubnom . Bilo je to i najveće zagađenje atmosfrere iznad grada bakra poslednjih mesec dana. Prekomerno zagađenje pokazale su i ostale merne stanice u gradu tog dana. Na mernom mestu u gradskom parku u 9 časova izmerena je prosečna satna vrednost sumpor-dioksida u vazduhu 1994,06 mikrograma po metru kubnom, što je više od pet i po puta iznad dozvoljene granice od 350 μg/m³.

Prikaz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha stanica “Brezonik” za poslednjih 7 dana – prtsc amskv.sepa.gov.rs

Ovaj podatak nije posebno zabrinuo ni jučerašnje aktere rasparave o zagađenju pojedinih gradova u zemlji na hitnoj sednici Vlade. Pre toga prozvan je ministar ekologije Goran Trivan (SPS) da se ne oglašava, čak je na prvim stranama nekih dnevnih novina osvanuo naslov “Da li je Trivan živ”.  Premijerka je izjavila “da nema mesta za paniku” i da je sličnih zagađenja bilo i ranijih godina u ovo zimsko doba.  Osnovano je radno telo koje će doneti kratkoročne i dugoročne konkretne mere po evropskim standardima kako se već radi recimo u Sarajevu i Severnoj Makedoniji. Nigde se, nažalost, posebno ne spominje Bor, grad koji je i nakon strateškog partnerstva sa kineskom kompanijom Ziđin nastavio sa ekološkim mukama i nedaćama, prvenstveno u oblasti zagađenja vazduha, ne samo sumpor-diokisdom nego i teškim metalima.

Prikaz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha stanica “Bor gradski park” za poslednjih 7 dana – prtsc amskv.sepa.gov.rs

Da zagađenje vazduha nije na istom nivou i kontinuirano, na primer, u Beogradu, Valjevu ili Užicu i Boru, svedoči i jučerašnja rasprava u vrhu vlasti – jer ceo problem je postavljen u istu ravan. Stručnjaci u svetu tvrde da izlaganje velikom zagađenju vazduha koje traje 35 dana tokom jedne godine u velikoj meri utiče na zdravlje stanovništva, na nervni i imuni sistem organizma. Direktne posledice kontinuiranog izlaganja aerozagađenju su hronične bolesti, najčešće, kardiovaskularne, bolesti pluća i disajnih puteva.

Ministar Goran Trivan juče je izjavio za RTS da je neophodno da za početak tačno identifikujemo koji su sve uzroci zagađenja i u kojoj meri, a da je nakon toga neophodno preduzeti konkretne korake. Misli se naravno na velike gradove, pre svega Beograd, i na veliki broj vozila, veliki broj vozila bez katalizatora ili sa zastarelim motorima, na individualna ložišta, termoelektrane …  Neophodno je utvrditi koji od ovih faktora koliko tačno učestvuje u zagađenju vazduha.

Prikaz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha stanica “Novi Beograd” za poslednjih 7 dana – prtsc amskv.sepa.gov.rs

Napomena za grafikone: Selektovane su PM 10 čestice i sumpor-dioksid na mernim stanicama Agencije za zaštitu životne sredine jer se one mere u Boru na mernoj stanici gradski park (meri se koncentracija i PM 2,5 čestica koje nisu odabrane u prikazu). Na mernoj stanici Brezonik moguće je videti podatke samo za sumpor-dioksid. Na mernoj stanici Novi Beograd, osim PM 10 i SO2, mogu se videti podaci za još 8 parametara koji utiču na zagađenje vazduha, ali nisu odabrani na ovom prikazu.

Što se Bora konkretno tiče jasno je odakle dolazi najveća količina gasova i teških metala koji završavaju u vazduhu i – plućima. Nije dovoljno poznato zašto je proizvodnja i prerada toliko podignuta  izvan kapaciteta sadašnje topionice bakra pa dolazi do zagađenja koje je 15 puta veće od dozvoljenog. Nejasno je zašto investitori u Srbiji ne moraju da se pridržavaju zakonskih normi kao u svakoj drugoj zemlji. To je bio i jedan od glavnih razloga za nedavne proteste građana u Boru.

U Kini su poslednjih godina pooštreni svi zakoni koji su vezani za zagađenje vazduha. Fabrike bez značajnijih promena su izmeštene iz gradova, kao i saobraćaj, koriste se ekološka prevozna sredstva. Ukupno je uloženo 320 milijardi evra kako bi se popravila ekološka slika, a rezultai su, recimo u Pekingu – 14 odsto manje Pm 2,5 čestica u prošloj u odnosu  na 2018. godinu. Oni i ovde, u Boru, već poćinju sa ulaganjima u ekologiju, ali je to, bar zasad, bez značajnijih promena. I “vađenje” na zatečenu staru topioničku tehnologiju nema opravdanje jer su morali da znaju šta kupuju i da će sigurno, s povećanjem proizvodnje, doći i do opasnih aero zagadjenja. Prema zvaničnim izjavama odgovornih u Ziđinu, nova metalurška tehnologija ne može biti ugrađena pre godinu do dve godine. I, šta sad?

Jedino će i dalje stradati građani Bora i okoline, država će možda i menjati ministre I donositi kratkoročne i dugoročne mere za smanjenje zagađenja, najpre u Beogradu, ali, nažalost, neće ozbiljnije i odgovornije razmišljati i o borskoj, nevidjenoj nesreći. O udesu Bora i borske dece. Iskustva su gorka, sadašnjost tragičnost, sutrašnjost ko zna kakva s o bzirom da se otvaraju novi rudnici. A o našoj, borskoj ekološkoj sudbini odlučuju isti ljudi u vrhu vlasti. Bili su i juče, i danas su tu, a biće, najverovatnije, i sutra. I nije ih sramota, ne samo pred ovim narodom, nego i pred svojiim porodicama, pa svetskom javnošću, da prećutkuju borsku ekološku agoniju koja traje. Štaviše, ispada da je, primerice, juče Valjevo ili da je danas Kraljevo, tek Beograd ovih dana, u većoj opasnosti od aerozagadjenja od stradalničkog Bora sa okolinom. Neverovatno!

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije