OTVARAJU SE TENDERSKE PONUDE ZA RTB BOR. PRIVATIZACIJA JE (NE)IZBEŽNA!

Bor, S.M. –  Sutra, 20. avgusta, trebalo bi da je DAN D za RTB Bor i mogući početak kraja nekadašnjeg bakarnog giganta starog 115 godina. Državna komisija sutra će saopštiti i koje su kompanije od sedam zainteresovanih otkupile tendersku dokumentaciju i čija je ponuda najpovoljnija. U javnosti su već obelodanjena imena nekih velikih firmi iz Rusije, Kine, Turske, Kanade.

Ko će imati prednost? U prvom planu je strateški partner koji bude tražio najmanji udeo u RTB-u. Ipak, svako će zahtevati da bude većinski vlasnik, što je sasvim razumljivo. Ekonomista Ljubodrag Savić, u izjavi za list „Danas“, smatra da je za nas najbolje posve drugačije rešenje – da država ima većinsko vlasništvo, ali da se ne meša u upravljanje. Iskustvo nas uči još nešto: da niko neće da dođe i uloži veliki novac, a da dobije mali profit.

RTB je prošle godine iskazao dobit od 8,2 miliona, a tri godine pre ovog bilansa zabeležen je ukupan gubitak od 40 miliona evra. Boljem poslovanju isključivo je pomogla odlična cena bakra na svetskoj berzi. Štaviše, država je u to vreme smislila UPPR i RTB-u otpisala 900 miliona evra. Obaveze su se godinama toliko gomilale da su višestruko prevazišle vrednost kompanije. Nije se recimo uspelo ni sa pokušajem profesionalnog menadžmenta.

Postoje i mišljenja da, uprkos svemu (dugovi, zastarela oprema, nedovoljna ulaganja u raskrivku rude, promašaju sa novom topionicom), RTB ne treba prodavati jer su postojeći resursi daleko iznad 350 miliona evra predviđenih tenderom za investicije. Jer, stručnjaci veruju da su samo dva rudna tela“ „Borska reka“ i majdanpečki „Južni revir“ vredni njmanje 50 miliona evra.

Na drugoj strani, nemoguće je neprimetiti da je i 350 miliona evra nedovoljno kako bi se nadomestila sadašnja eksploatacija siromašne rude, te promašaj investicije „Nova Topionica“, dotrajala ostala oprema, nemogućnost otpuštanja očiglednog viška zaposlenih, tako da je moguće da će novi gazda biti prinuđen da još više odreši kesu.

U celoj ovoj priči teško je doneti pravi zaključak, pa zato danas u Boru kolaju razne pretpostavke: od toga da će se, na neki način, i ovaj tender i ova privatizacija smišljeno izbeći do mogućnosti da sve, baš sve, ostane po starom. To, opet, znači da će država i dalje svake godine upumpavati desetine miliona evra, s tim što će se, kao i do sada, gomilati dugovi (samo za struju je aktuelni dug, 63,2 miliona evra), a proizvodni troškovi prevazilaziti cenu bakra na Londonskoj berzi. Takav ishod najviše bi odgovarao privilegovanim privatnim firmama koje predugo i vešto „čerupaju“ RTB na očiglednu štetu i državi i Boru. Naravno, bilo bi to najgore „rešenje“ za opšte dobro s napomenom da je neizbežno i pitanje – kako je moguće da Srbija sa toliko školovanog rudarskog kadra (fakulteti, instituti, jednovekovno borsko rudarenje)  nema znanja i snage za otvaranje novih rudnika (kakav primerice upravo otvaraju kanađani u okolini Bora – Čukaru Peki), gradnju topionice, unapređenje poslovanja? A nekada je RTB Bor, pre pola veka, gradio topionicu bakra u Burmi i otvarao rudnike po belom svetu!

 

 

Foto: Pixabay

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije