„VESELI PROBIRAČI“ SLAVILI NA STOLU – KAO U STARA NEZABORAVNA VREMENA

Stol planina, S.M. – Iako je bilo malo zastoja u aktivnostima, krećemo još jače, složno i bratski, kao najveći prijatelji, kao i naši u proteklih 56 godina, u osvajanje lepog raspoloženja, druženja, šale i vedrih namera. Mi smo svetlija strana Bora, isto kao i čivijaši u Šapcu ili čarapani u Kruševcu, s posebnim umećem za stvaranje vedrog duha i uživanja u opuštenoj atmosferi. Danas, 30. septembra, ovde,na prelepoj planini Stol, slavimo našu slavu, Svetu mučenicu veru, nadu i ljubavi majku Sofiju.

Ovako je počeo uvodno slovo predsednik „Društva veselih probirača“ Bora, Borko Gajić. Potom je s novim kolačarom Novicom Lukinim i počasnim predsednikom, 80- godišnjim arhitektom Selimirom Stepanovićem presekao slavski kolač. Minutom ćutanja odata je pošta svima koji nisu više među svojim „probiračima“. A potom se zaorila himna u čast osnivača Društva, sudije Petra Zlatkovića, „Oj devojče, Piroćanče“. Održan je i kraći sastanak dok nisu stigli prvi i specijalni mezetluci, gde je za novog člana primljen policijski službenik, Zoran Petrović. On je pre učlanjenja, po strogim propisima, ispričao istinitu anegdotu iz svog života, a posle izvesnog vremena, prezadovoljan što je postao jedan od „probirača“, pročitao na brzinu sastavljenu pesmu…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovo je 57. naša slava, za stolom nasmejana svaka probiračka glava.

Destei put su na planini Stol i u planinarskom domu, rujno vino piju i zbijaju šale, da li ću i ja u to društvo, nije mi lako, brale.

Ritual prođe, a ja srećan u probiračku braću dođe.

I apluz dobih od starog probiračkog soja, čast je i obaveza moja…“

I tek što je Zoran izdeklemovao još po koji stih, počeše da stižu slavske đakonije sa suhomesnatim sremačkim specijalitetima, vlaškim sirom i jagnjeća sarmica sa kiselim mlekom. Usledila je beseda Selimira Stepanovića o tome kako je sada najvažnije da se dopuni kultna knjiga Spomenar Društva veselih probirača „Na homoljskom drumu“ ( smatra se sadržinski najlepšom publikacijom izdatom u istoriji Bora, autora dr Milana Dimitrijevića Dimitrijke). Onda je začas izabran sekretar Društva, novinar Brana Filipović koji  se zavetovao da će Dimitrijkina knjiga biti bogato dopunjena i da će sa umetnikom Novicom izaći, ako zdravlje posluži i nađu se dobri ljudi, iduće, 2018. godine.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A onda su počele da se nižu salate, od one sveže baštanske do belolučene paprike i vitaminskog kupusa, pa pečenje od planinskog jagnjeta, te pečeni krompir u žaru, pečena prasetina na ražnju, deserti i kafe. Pića je bilo u neograničenim količinama. Prvo se služila domaća šljivovica i loza, a onda je usledio i vinjak. Vino je stiglo iz Čubre, iz Kladova i manastira Bukovo, od crne tamjanike do belog krajinskog i rozea. Muzika nije prestajala, a najviše se   „ludovalo“ uz „Čija gora, Ivo“, „Pukni zoro“, „Rastao sam kraj Dunava“, „Moja mala nema mane“, „Što ćeš kući tako rano“, tek uz „Raslo mi je badem drvo“ i „Nišku banju“… Novica Lukin otpavao je iz srca nekoliko najlepših vlaških pesama, a gost na slavi, dr Dejan Ristić iz Niša, raznežio je društvo s legendarnom boemskom „Udavija se jedan Nišlijski“.

Društvo je, po dogovoru, ostalo dok nije izgorela slavka sveća, negde do 20 sati. Sledeći „probirački“ skup biće negde u gradu Boru i svih više od 100 članova biće blagovremeno obavešteno.