„SVILEN KONAC” U VEČERI KASNE

Ova reportaža novinara Brane Filipovića objavljena je 5. jula 2011. godine u Timočkom borcu. Danas je sećanje na Živojina Žiku Stanića, nastavnika muzike i muzičkog urednika RTV Bor, koji nas je, nedavno, iznenada i zauvek napustio.

Iako je pred penzijom u Radio– Televiziji Bor, ne ostavlja viloinu, niti razmišlja o odlasku iz učionica Gimnazije i Osnovne škole „Đura Jakšić“ u
selu Veliki Krivelj, gde godinama predaje muzičku kulturu. Nema osnovne škole u Boru u kojoj nije učio decu muzičkim vragolijama. Gimnazijalci i osnovci, Žikini đaci, jesu i prvi drugari, prijatelji za sve vremena. Svi oni, kao po nepisanom pravilu, biraju reči za svog profesora koji nikd nije poviso ton, niti ih naljutio. Uvek je, vele, bio pravičan i dobrodušan. Ume pokatkad da razgali društvo i, kad je najpotrebnije, prenese pozitivnu energiju. U Muzičkoj redakciji TV Bor sa koleginicom Bojanom Trujić, gotovo tri i po decenije uređuje radijski i TV program. Najviše vremena posvećuje organizovanju
kulturnih i zabavnih, tradicionalnih manifestacija po selima Timočke Krajine, svuda je, od Crnorečja do „Vražogrnačkog točka“, od „Hajdučkih dana“ u Lenovcu do Festivala dečje pesme u Donjem Milanovcu. Ne zaobilazi ni Festival folklora u Kučevu, nađe se na „Mokranjčevim danima“ ili na nezaonbilaznim
„Susretima sela“ od Timoka do Dunava. Za taj nesebični trud uručen mu je , nadavno, na Festivalu kulture sela Srbije u Velikoj Plani, „Zlatni TV zvuk“.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Probirač iz „Balkančeta”

-Četiri decenije ne izlazim iz KUD-a Bor. Ovi divni momci i lepe devojke pomogli su mi da zajedno prođemo gotovo celu Evropu. Osnovao sam i mešoviti hor. Nastupamo godinama i decenijama ko god nas pozove, od boračkih proslava na Valja Rnžu ispod Malinika, do negotinskih Stevanskih livada i knjaževačkog Karadžina. Najdraže su nam solusnke pesme, ali ne izostaju ni stare vlaške i šumadijske. Zapostavili smo Mačvu i Pomoravlje. Ne smeta, osećamo se mladima ( prosek starosti je 60 godina), pa ćemo se potruditi da uvrstimo i taj repertoar – govori profesor Žika, Boranin, čiji su preci držali najlepšu i najglasovitiju kafanu „Mali Pariz“.
Profesor s violinom, kako ga kolega od milja zovu, i veliki je boem, dobričina, veseljak. Sa Društvom starih probirača, čiji je predsednik 85-godišnji Ljuba Mladenović, „u svoje vreme“ prosvetni radnik i učesnik NOR-a, najradije provodi letnje večeri. Dok je profesor Milan Dimitrijević Dimitrijka, odavno i doktor nauka, bio mlađi, nisu izlazili iz starog „Balkančeta“, kasnije nazvanog, zbog blizine opštinskog komiteta partije, i „Mali komitej“. Do u svitanje su cičale violine i odjekivale najlepše
starogradske pesme. Dimitrijka je napisao i divnu knjigu „Na starom drumu“ o iznemoglim „od lepote života“ borskim boemima čiji je čelnik bio i najomiljeniji varošanin, Piroćanac, prekršajni sudija Pera Zlatković.

Divi se čobanicama sa Zlatibora

-Ne treba da me zovu. Čim čujem cik violine ili harmoniku uzimam „alat“ i, uz gospodsko klanjanje „veselom društvu“, započinjem „Svilen konac“. To je obavezno, a posle, odjkne „Od Triglava do Vardara“. Živim za makednoski i vlaški melos, ne mogu da zaboravim ni sevdalinke, divim se Vuletu Jeftiću, Carevcu, čobanicama i čobanicama sa Jastrepca i Zlatibora. Kad čujem trubu poželim da zagrlim celu Šumadiju i Srbiju. Lep je moj život, ceo je u pesmi i uz violinu. Družim se sa muzičarima, novinarima, slikarima i pesnicima – osmehuje se „maestro Stanić“. Nerazdvojni su mu, podseća, jarani u Udruženju potomaka starih ratnika i borci iz NOB-a. Tamo je u najužem rukovodstvu. Pomaže im u organizovanju svečanih akademija, recitala i programa u kojima njegov hor i gimnazijalke drže „glavnu reč“. One su, uz profesora Žiku, svake godine 1. aprila prve i na obeležavanju crnovrške omladinske radner akcije na prvomajskim urancima na Borskom jezeru, na zabavama porosvetnih radnika, penzionera, medicinskih sestara.
-Srećan sam i što sam za 30 godina Festivala dečje zabavne muzike u Donjem Milanovcu dobio najvrednije odličje, tamo sam svake godine bio član žirija. U mom stanu je najmanje 200 zahvalnica za učešća u raznim kulturnim manifestacijama ,što je samo podstrek da se ne umorim i ne zastanem – veli
Živojin Stanić pokazujući najnovije priznanje „Zlatni TV zvuk 2009“ dobijen od žirija novinara koji prate sveopšti kulturni život sela Srbije.