SRPSKI PUKOVNIK SE NIKAD NE PREDAJE (7)

Autori: Dobrila i Brana Filipović

 

Kraj je novembra , neprijatelj nadire. Počinju nove borbe na Kolubari, Suvoboru…Negotinac, pukovnik Živojin Bacić, komandant 13. pešadijskog puka drugog poziva „Car Lazar“, na Gukošu (atar Ljiga) drži odstupnicu. Negde oko 14 sati, 28. novembra, u neravnopravnoj borbi, ranjen je u ruku. Sebi privija zavoj, ostaje sa svojim vojnicima. Dobija bitku. Kasnije se popušta pod švapaskim uraganom, Bacić je ponovo ranjen, u nogu. Neće da odstupi. Ipak, sutradan, pet austrijskih pukova protiv timočkog, drugopozivskog 13. puka, slama svaki otpor. Počinje povlačenje. Ne, Bacić ostaje na položaju, uz njega su samo dvojica do smrti odanih vojnika. Neprijateljski oficir dolazi, viče: – Gde ja vaš puk? – To sam ja. – Predajte se… Pukovnik krvav, u ranama, naginje se na dvojicu svojih saboraca i zapoveda: – Vatra… U tom času zapucaše Švabe, padoše sva trojica. Austrijski general prilazi, pita još živog pukovnika: – Zašto se niste predali? – Jer se jedan srspki pukovnik nikad ne predaje – jedva odgovori Bacić i izdahnu, pisao je u ratnim zabeleškama čuveni farncuski reporter, Anri Barbi.

Milan i Ljubinko Janković, otac i sin, podigli su ovaj spomenik 2010. godine u znak zahvalnosti Timočkoj diviziji

Austrijanci su ga sahranili ostavivši natpis na nemačkom: „Ovde leži pukovnik Živojin Bacić, komandant 13. puka. Herojski je poginuo na Gukošu“. Tog spomenika danas nema. Ima jedan drugi spomenik, podignut 2010. godine vojnicima Timočke divizije, delo oca i sina, Milana i Ljubinka Jankovića… Ovako je Ljubinko govorio na jednoj od poslednjih godišnjica:

-Velika zajednička grobnica malo je dalje od spomenika. Spomen-kosturnica je, ne znam zbog čega, u Lazarevcu, mada se cela Kolubarska bitka odvijala u ljiškom kraju. Od naših starih slušali smo kako su se Timočani junački borili, legende se pripovedaju o hrabrom Negotincu, pukovniku Baciću. Timočka divizija desetkovana je na Drini i Savi. To je bio prvi razlog što smo samoincijativno podigli ovaj spomen. Želeli smo da se lično odužimo ratnicima sa Timoka. Svake godine, na dan Kolubarske bitke, ovde dolaze sveštenici i drže opelo…

Pred početak Kolubarske bitke, Timočka divizija drugog poziva pod komandom pukovnika Mirka Milosavljevića, zajedno sa Drinskom drugog i prvog poziva i Kombinovanom divizijom, u sastavu je Treće armije (65.000 vojnika) čiji je komandant bio legendarni general Pavle Jurišić Šturm.

Potkraj 1914., Srpska vojska se, tražeći predah, razmešta dublje u pozadinu. Neprijatelj ponovo preti – Timočani su još jednaput na braniku otadžbine. Krajinskim odredom komanduje pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis držeći front od Golupca do Sipa. U zoru, 6. oktobra 1915, Austrougari započinju nove, žestoke napade – u pojasu od Dunava do Miroča Timočka vojska nanosi Bugarima ogromne gubitke. Ubrzo započinje još jedna, strašnija neprijateljska ofanziva, general Gojković jedva održava front oko Niša i Pirota…

Narednik Novak Mihajlović iz borskog sela Zlot, nosilac je Albanske spomenice

I kada je bilo najteže, sa bugarske granice, 27. septembra 1915, u odbranu Beograda vraća se 13. puk timočkih boraca. Od 4.400 vojnika koji su branili Torlak i Avalu spasilo se samo njih 1.200, ostali su poginuli ili ranjeni pali u ruke nepriajtelju. Poslednja odbrana bila je na vrhu Avale, gde su bila dva mitraljeza, jednim je rukovao vodnik Đorđe Nikolić iz Roglejva, drugim vodnik Bogdan Milovanović iz Petrovog sela. Dva mitraljeza pridodata su bataljonu majora Svete Đukića koji je štitio železničku prugu… Iz rasporeda naših trupa vidi se da je „neznani junak“ pripadao nekoj od jedinica 13. puka. On je najverovatnije iz Timočke krajine ili sa Kosova, jer su Kosovari služili vojsku u Negotinu. Nakon propasti 13. puka „Hajduk Veljko“ na Legetu osnovan je novi puk od ono malo preživelih iz te bitke i vojnika dirnskih jedinica. I taj novi 13. puk prepolovljen je u odbrani Šapca, ali je ponovo popunjen. Zato se „neznani junak“ može smatrati pripdanikom svih srpskih krajeva u predratnoj Srbiji (Baštinik, Negotin, 2000. br. 3).

Godina 1915, oktobar, počinje nezapmaćena odiseja srpske vosjke i naroda. Povlačenje na jadransku obalu. Taj nezapamćeni, najtužniji rastanak sa domovinom, majkom Srbijom, traje do 15. januara 2016.

 

Na naslovnoj fotografiji: Milan Janković kraj spomenika podignutog u čast vojnicima Timočke divizije u Gugošu (Youtube/prtsc)

 

Ovaj članak je objavljen u sklopu projekta „TIMOČKA DIVIZIJA – DIVIZIJA SMRTI I VASKRSENJA (1914-1918.) I POMENIK HEROJA U OPŠTINI BOR“, sufinansiran iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije