OVO JE SELO MILUNA HEROJA

U Ošljanu popravljaju školsku zgradu pokazujući slogu i solidarnost celog kraja

Objavljeno u sklopu projekta „Knjaževac i Stara planina: Ljudi, vreme, život“ koji sufinansira opština Knjaževac

IMGP3243

Knjaževac, 20. jun – U Ošljanu danas je 120 duša, premalo u poređenju sa starim, dobrim vremenima, dovoljno da se krene zajednički, jedinstveno i u slozi u – bolje dane i godine. Nisu Ošljanci sami, tu su susedi, ceo taj kraj s Minićevom i okolinom; svako želi da pripomogne i pokaže da je najbolje „kad se Srbi (braća) slože“. Da je tako pokazalo je i subotnje okupljanje u nekadašnjoj školskoj zgradi, odavno prepuštenoj zubu vremena; tog 18. juna – umivenoj i možda dražoj nego kad se u njoj po vasceli dan učilo i provodilo najlepše đačko doba.

-Opština je pomogla sa 90.000 dinara, odazvali su se i  Lovačko društvo, Mesna zajednica, okolni meštani i prve komšije. Svako je pomogao koliko je mogao, neko u radnoj akciji, neko darujući materijal. Na oglasnoj, školskoj tabli, na ulazu, kraj novih vrata, piše po imenu i prezimenu kako se i ko pokazao. To nije kraj, nastavljamo da uređujemo celu zgradu i da svima pokažemo koliko smo vredni, složni i odgovorni – kaže Bratislav Živanović iz Mesne zajednice i Lovačlkog društva Ošljana.

Uz Bratislava je njegov drugar i prijatelj, lovac, Vladica Ilić:

IMGP3252

-Očekivali smo predsednika opštine, nismo ni znali da se baš danas bira nova lokalna vlast. Neka, doći će predsednik kad sve završimo i neće se pokajati. Verujemo Milanu Đokiću i njegovim saradnicima, pokazali su da poznaju selo i život naroda u ovim krajevima. Ulagaće se u poljoprivredu više nego ikada, neće, ubeđen sam, izostati ni razvoj lovnog turizma. Naši gosti su Italijani, Francuzi, ne bi se zastideli ni američkog i ruskog ambasadora. Ovo je gostoljubiv, druževan, radan narod. Volimo svoj selo i svoj zavičaj do beskraja, tu je tajna.

 Iako su gosti kasnili, vrućina dostizala blizu 40 užarenih stepeni, nije se odlagalo sa malom, skromnom svečanošću. Nije bilo govorancija i ustaljenih zahvalnica, dodele priznanja, najveća radost bilo je zajedničko druželjublje. Viđenje. Godinama se ovde ništa nije događalo. Škola i Dom kulture, zadruga, ceo centar sela zarastao je u korov, pa je vredelo zasukati rukave i zaustaviti propadanje nekadašnjih svetilišta. U dnu školskog dvorišta uspravno je prkosio bunar nagnut na stranu pod zamasima olujnih planinskih vetrova. Iznad su se, kao i srećnijih godina, zelenila brda i pobrđa spremna za pčelare i pastire, brižne šumare, gorane i planinare. Širio se miris proleća i doček leta daleko do Minićeva i još dalje, činilo se, do Knjaževca. U blizini, u obali, nazirao se, ne mestu stradanja, spomeničić narodnom heroju Milunu Miniću. Nije u ljutom korovu kao pre deset i više godina, ali će se uskoro, naglašava Dragan Jocić, ceo prostor dovesti u red. Kako dolikuje heroju i, podvuče Slaviša Tošić, i „nama ovdašnjima koje on zaduži za mnogaja ljeta“. Ovde, i odavde se, čusmo i to, uvek borilo za majku Srbiju, i herojski ginulo…

IMGP3260

Da se ne nabraja šta je sve konkretno urađeno, i koliko će tek biti popravljeno, podignuto i sagrađeno, dovljno je, rekoše slavljenici u glas, napomenuti – da je ovo samo početak velikog posla na koji se dugo čekalo.

 -Ovim odlučnim i čestitim ljudima trebalo bi, ne samo opština, nego i država da pomogne – izusti s dubokim naglaskom Slavoljub Milanović iz Minićeva, prestonice i Ošljana, i Petruše, i Vitkovca, Jakovca, Trnovca i Debelice, pa sve, podsetiše pristigli lovci, do Novog Korita i graničnog kamena. Jer, kad uskoro Minićevo dobije nove, značajnije nadležnosti, moguće je da će se se  više spominjati i nekadašnji naziv Kraljevo selo . Nije to šala, sem Minićeva, i grada Kraljevo, niko u zemlji Srbiji, priznade s ponosom Bata Sokolović, nije poneo tako laskavo ime i prezime. Burna istorija je pokazala, imalo je i rašta. (B. Filipović)

 HEROJ I OŠLJANE

Narodni heroj Milun Minić poginuo je u borbi sa žandarima 20. septembra 1942. godine u selu Ošljane, nedaleko od Minićeva, tadašnjeg Andrijevca. Isticao se hrabrošću. Rođen je 1906. godine u Preljini kod Čačka. Završavaši Pravni fakultet u Beogradu zapošljava se u Sreski sud u Gornjem Milanovcu. Zbog sloboumnih ideja često je premeštan sa službom. Godine 1939. postaje sudija u Andrijevcu, a član KPJ početkom 1941. Bio je omiljen u narodu. U Zaglavsko-timočki partizanski odred stupa avgusta 1941. godine. Na mestu pogibije postoji manji spomenik, a dostojna spomen bista je u Spomen parku oslobodiocima u Minićevu, mestu koje je, nakon 1945. godine, dobilo ime po njemu. Minićevo i Preljina pobratimili su se 1974. godine, a ta tradicija se čuva  i danas. Narodnim herojem proglašen je 6. jula 1953.

IMGP3261

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije