NAPUSTIO NAS JE ZAUVEK NOVINAR RTS I ČEDOMIR ČEDA NIKOLIĆ

Zaječar – U zaječarskoj bolnici iznenada je, 11. septembra, oko 13 časova i 30 minuta, u 71.godini,preminuo Čedomir Nikolić, penzionisani dugogodišnji dopisnik Radio televizije Srbije iz Timočke krajine. Rođen je 14. januara, 1947.godine u Lubnici kod Zaječara. Briljantnim uspehom završio je Poljoprivredni fekultet u Zemunu, a uzoran je bio i u novinarskoj profesiji, najpre u Radio Zaječaru.Uspešno je rukovodio Dopisništvom RTS-a u ovom gradu,a ostao je upamćen i kao osnivač ovog Dopisništva, najmodernijeg u to vreme u Srbiji.
Uživao je ugled vrhunskog profesionalca u novinarskom pozivu i ugled odanog i požrtvovanog prijatelja.
Sahrana Čedomira Nikolića je 12. septembra.
Od kolege i velikog prijatelja, oprostio se i nopvinar – dopisnik „Politike“ iz Timočke krajine, danas penzioner, Stojan Todorović…

Dragi druže i brate Čedo,
Malo je reči koje mogu verno i tačno opisati šta osećam sada, dok se bunim protiv saznanja da si iznenada nestao, i čega se sve sećam iz našeg druženja u protekle četiri i po decenije.Davno smo,gotovo istovremeno,kao da nam je to od nekog proviđenja dato,shvatili da mislimo i radimo isto i volimo i verujemo u sve što je naše. Radovali smo se našim timočkim dunavskim elektranama, našim rudnicima, našim timočkim žitnicama i vinogradima, našim rekorderima i optimistima. I radovali se što o svemu tome što volimo možemo,svojim novinarskim napisima, da obavestimo celu našu Srbiju, i Jugoslaviju, i svet.
Puni optimizma i poleta, koji li srećnici, mogli smo da se oglasimo i povodom značajnih otkrića na Gamzigradu,u Šarkamenu i Ravni. I javljamo šta se događa u Lepenskom viru, Rudnoj Glavi i brojnim drugim arheološkim nalazištima od Golupca do Negotina.
Radovali smo se danima i godinama svakom novom danu i verovali da će biti bolje.Radovali smo se svim zajedničkim dočecima novih godina sa Radom i Ljiljanom, putovanjima u moju rodnu Ljuboviju.Iznad svega kad su se rodili Rada i Petar. I uspesima naših sportista,često ne spavajući, prateći televizijske prenose nezaboravnih pobeda Novaka Đokovića. Pa se radovali što je dvorište tvoje kuće lepo i cvetno kao iz bajke,onako kako ga je u svojoj umetničkoj mašti zamislila naša draga Rada, tvoja supruga,a ti nastavio da ga održavaš za njenu ljubav. I što uspevaju tvoji zasadi voća i povrća u tvojoj Lubnici, preko koje sam ja, s radošću, održavao vezu sa selom i rajskom prirodom. A tek s kakvom radošću smo doživljavali naše izlete u berbu pečuraka i lekovitog bilja i radovali se svakoj kiši koja je nagoveštavala uspešnu berbu…
Odlazak Tvoje i naše Rade pre osam godina ( i tada je kao kao i sada,kada se od tebe opraštamo, bio septembar i bio ponedeljak) opomenuo nas je da starimo i da se približava i vreme našeg konačnog odlaska.Kao što su odlazili i naši roditelji i roditelji naših roditelja i naši drugovi Žika Stanić, Aca Simić, Rajko Čukić, kum Paja, Lepi Bole iz Kladova, Desko Milenović, Ilija iz Majdanpeka, Rajče iz Boljevca, Sergije Lajković, Jelenko Ranđelović…
Danas ,evo, na moju veliku žalost,napuštaš me i ti. I mene i sve tvoje najmilije: i kćerku Biljanu i zeta Slobodana i njihovu Radu i svu tvoju rodbinu i mnogobrojne prijatelje. Nedostajaće nam tvoja beskrajna dobrota, tvoj vedar duh,tvoje mišljenje o svemu, uvek odmereno i razumno. Nedostaćeš i našim kućnim ljubimcima posebno onim iz moje kuće koji su ti se,kao dobrom čoveku,radovali.
Teško će biti bez tebe svima nama,bez tvog prisustva i druženja s tobom. Ali, niko te nikada koji se sada ovde nalazimo( a tu su tvoje drage komšije i kumovi i rodbina) ne možemo zaboraviti. U domu moje porodice na tebe će podsećati mnoge tvoje rukotvorine koje si nam , raznim povodima, poklanjao.
Nećemo te nikada zaboraviti dragi naš voljeni Čedomire Čedo Nikoliću.Neka ti je večna slava i hvala.

Stojan Todorović

Zaječar,12.septembra 2017.godine