NA STOLU 57. SUSRET „VESELIH PROBIRAČA“ (+ reportaža)

Bor, S.M. – U subotu, 30. septembra, na planini Stol zakazan je 57. susret Društva „Veselih probirača“, osnovanog 1961. godine u borskoj kafani „Gurman“. Osnivač i idejni tvorac, boem i šaljivdžija, sudija Petar Pera Zlatković zvani Bulazer okupio je ljude veseleog duha, napisao pravila ponašanja i poslovnik o radu Skupštine, promovisao himnu s ličnim stihovima i – utemeljio lepšu stranu grada bakra. Pera Bulazer je 1998. godine zauvek napustio svoje „Vesele probirače“, ali su oni, na čelu sa profesorima Milanom Dimitrijeviećm Dimitrijkom i Ljubom Mladneovićem, nastavili tradiciju. Kada su se pre neku godinu i oni ugasili kormilo je preuzeo Borko Gajić i nastavio istim putem druželjublja uz nesebičnu potporu počasnog predsednika, arhitekte Selimira Sela Miloševića. Drugovali su i učlanjivali se, prebirali nove veselajke i dobričine, ljude bez mane i neveselih navika, u Ćirinoj kafani i u Brestovačkoj banji. Sada je došao red da se otisnu dalje, u planine – u subotu se sastaju na izazovnom Stolu, u planinarskom domu, tamo gde se diše punim plućima i nazdravlja punim srcem.

Da bi našim čitaocima približili ovo jedinstveno društvo ozbiljnih veselajaka i dobričina u zemlji Srbiji, objavljujemo članak našeg novinara Brane Filipovića o „Veselim probiračima“ iz 2011. godine kada se proslavljalo pola veka postojanja…

GULAŠ IZ TEPSIJE PREDSEDNIKA ZLATKOVIĆA

Na fotografijama: Veseli probirači 2015. u kući Novice Lukinog u Brestovačkoj banji i iz Ćirine kafane

Veseli probirači” su obeležje grada bakra. Isto kao što su u Šapcu čivijaši, Kruševcu čarapani, Leskovcu paprikari, Paraćinu džigerani, Jagodini “ćurani”. Ovo je zapisano u uvodnoj reči knjige “Na homoljskom putu”, spomenaru “Veselih probirača”.

Društvo je nastalo 1961. godine, a za ceo taj “veliki pokret” koji je nedavno obeležio pola veka postojanja, najkrivljii je Petar Zlatković, sudija Opštinskog suda šezdesetih. On je u Bor pristigao 1950. i u kafani “Gurman”, svakodnevno stolujući, okupljao je druželjupce, boeme i ponekog bekriju i varoškog šaljivdžiju. Pera, zvani Bulazer, penzionisan je 1970., ali je i dalje uživao u “svom Boru” pokatkad odlazeći i u rodno selo Gnjilane kod Pirota.

“Pera se ugasio 1998., a na put bez povratka ispratio ga je ceo Bor”- zapisano je u Spomenaru, promovisanom 2005. godine, uz dodatak da je “Bulazer bio poštenjačina, veseljak, iskrena duša i veliko ljudsko srce”.

Danas susrećemo starog profesora Milana Dimitrijevića Dimitrijku, autora Spomenara, poodavno u desetoj deceniji života, koji , s ponosom, govori o začecima “probirača”:

-Nakon deceniju druženja, na ispraćaju u penziju sudije Zlatkovića, isprečilo se pitanje kako dati ime nerazdvojnim veseljacima. Pljuštali su predlozi: “Prijatelji sveta”, “Borski prijatelji”, “Borčani”, “Borski boemi”, Društvo veseljaka. Najzad, neko predloži: “Veseli probirači”. Dakle, Drušvo veselih probirača. Izabran je, i to jednodušno, predsednik – Petar Zlatković. Onda je, sećam se kao juče da je bilo, predsednik zajecao od sreće, poletele su suze radosnice. Predsednik je održao govor: “Od danas smo ozbiljno društvo, tako ćemo morati i da se ponašamo. Naše vrline moraju da budu javne, jer od danas smo prijatelji sveta…” Onda je potpredsednik za muzička pitanja, Srba Jovanović, “naručio” da se izvede specijalno pripremljena kompozicija:

Ima neko ko te voli

da ga za teb duša boli,

i taj neko tako shvata

i voli te kao brata.

Prijatelj je njemu ime

tako mu je i prezime.

Autor stihova je Petar Zlatković.

Ljuba Mladenović  je aktuelni predsednik Društva. Ispričao nam je kako je gulaš iz testije, još pre zvaničnog osnivanja,  više puta “okupljao” “Zlatkovićevce”:

-Jednog dana, kao i vazda ranije, našli smo se kod poznatog ugostitelja Stanka Šekularca ( nadimak dobio zbog virtouznih ugostiteljskih veština), ali nije bilo testije. Dve poslednje, 1. juna 1961., nabavio je Čole Kostić kod grnčara u Zaječaru. U Boru tada nije bilo grnčara. Jer, neobičan specijalitet u još neobičnijoj posudi, pre konzumiranja, morao je da se “posluži” uz prethodno razbijanje testije ali da se jelo ne prospe.

Tako je bilo nekad, tako je i danas. Probirači ne odustaju od svojih, ličnih specijaliteta. Oni, s posebnim uživanjem, spremaju i jare u ilovači, može i na ražnju, šureno ili iz pećnice. Može da bude i prženo u pikantnom sosu ili bez ražnja. Specijalitet je i pečeno žensko prase na vatri od vinove loze.

-Do pre neku godinu, dok nije skončao, moj kolega Miloljub Mojsin, čuveni kuvar, poreklom Vojvođanin, spremao je “probiračima” berbeka na ražnju i pečenu ovčju glavu, pa teleće pečenje u sosu, tek teleći gulaš u povrću i teleću glavu u škembetu. Ceo taj jelovnik zalivao se špricerom  “od metar” koji su isključivo pravili najiskusniji konobari Ješa Stojanović i Vlada Bugarinović. Kao i uvek, tako je bilo i ovogo leta u mojoj kafani, Skupština je otvarana himnom “probirača” “Oj devojče, Piroćanče”. Nastavljano je sa “Knjigu piše Mula Jusuf…”, a završnicu je krasio “Svilen konac”-priča Miodrag Ćirić Ćira, kafedžija i “probirač”.

Miodrag Đurđević, recenzent knjige “Na homoljskom drumu”, podseća da uspomenu na “probirače” kojih više nema čuvaju mlađe kolege uvek im naručujući njihove omiljene pesme. Pera Bulazer bio je prosetljiv na “Oj, Zoro, Zorice”, doktor Jordan Stojanović uživao je uz “Dva putića”,  Ljubiša Mitrović “Ah, moj doro”, profesor Ika Žikić “ludovao” je slušajući “Raslo mi je badem drvo”, dok je Bora Kenić uzdisao uz “Udaše me za staroga”. Podvriskivalo se  jedino uz “Krčmarice, još vina donesi” i “Kafu mi draga ispeci”. Za rastanak bila je prigodna: “Ne dolaziš kad doleze ljudi”.

Durđević  recenziju završava rečima: “Ovo je spomenar, čine ge slike i sličice iz rudarske naseobine. Spomenar je to o jednom segmentu života i življenja. O druženju. Svojevrsni kaleidoskop života”.

A na toj promociji priče o “Veselim  probiračima”, pre šest godina, u borskom Domu kulture, bili su svi članovi – njih 250. Danas ih je manje od sto. Vrmena se menjaju, danas je , reče stari Ljuba Mladenović, govoto sve drugačije.