MANASTIR SUVODOL – BOGATSTVO VODE I NEDIRNUTE PRIRODE

Minićevo, B.F. – Ni danas nikome nije jasno zašto je manastir Suvodol, u ataru sela Selačka, nedaleko od Minićeva, dobio to ime kad je cela okolina prebogata zdravom vodom. Smešten u dolini Selačke reke i opasan sa tri planinska vrha Manastirrske Glame, posvećen Rođenju Presvete Bogorodice, ovaj ženski manastir nastao je početkom 11. veka, mada su dokumenta spaljena u srpsko-turskim ratovima. Tek 1.860. godine čuveni putopisac Feliks Kanic svedoči o unjištenju fresaka i manastirskih dobara. Spominje se u više izvora da je i zadužbina kneza Lazara. Poznat je po svojim isceliteljskim moćima i zato ga posećuje narod iz cele Srbije.

Ova retka pravoslavna svetinja koju su obnavljali i Obrenovići i Karađorđevići, kasnije su konaci dograđivani i u novije vreme, danas opstaje zahvaljujući skromnim prilozima svojih vernika. Tokom jučerašnjeg dana kada smo posetili manastir bilo je vreme za odmor, kako smo čuli od meštana Selačke, jedne starije i dve tek pridošle mlađe kaluđerice i starešine igumana Justina. Celim prostorom vladala je duboka tišina i samo se čuo huk vode iz okolnih pećina i kamenih litica. Svuda se osećao preskromni manastirski život.

Bilo bi više nego korisno kada bi se Suvodolu, i iz Srbije i naše dijaspore (ovde su nekada, pre 30 i više godina često dolazile veće grupe naših islejenika iz Kanade), pomoglo i u novcu i materijalu. Starešina manastira i maloborojno sestrinstvo, zasigurno, to nikada neće zatražiti, ali takav jedan spomenik kulture, razumljivo, zaslužuje pažnju celog srpstva.