KAD MALA TAKSI SLUŽBA POSTANE VELIKA POTREBA

Kladovski taksisti ovog leta zadovljno trljaju ruke. Kako i ne bi kada je ovo mesto prepuno turista. Ovaj simpatični gradić na Dunavu i obližnja Tekija od davnina važe za mesta sa najvećim brojem sunčanih, toplih dana. U doba bivše Jugoslavije turistički poslenici su se služili infromacijom da je, posle Hvara, u području Tekije, pa sve do Kladova, najviše sunčanih perioda. Značilo je to da je ceo taj kraj mali raj na zemlji. Danas je ovde, sem naših gastrarbajtera koji u zavičaju provode deo leta, i mnogo inostranih gostiju.

-Moj posao je da spajam i povezujem ljude. Nekog povezem, nekog dovezem, drugog preporučim i tako proširujem prijateljstvo i saradnju. Bitno je, samim tim, da se razumemo i u turizam, i da poznajemo svaki pedalj cele regije. I da maksimalno poštujemo svakog gosta. Ljubaznost i gostoljubivost su na prvom mestu. Taksiste, poznato je, bije glas i da su ponekad arogantni, ali to je u velikim gradovima. Ovde smo svesni odgovornosti i zadatka koji nameće turistička ponuda od koje se živi – priča taksista Milan Ristić koji se devet godina bavi ovim poslom. Ima više vozila i zaposlenih. Mladih i vrednih vozača.

Kladovo je ovog leta obilovalo različitim festivalskim programima i atrakcijama, pa je i to bio povod za veću turističku posetu. Ne može se ni pretptostaviti, uverava nas Rile, koliko različitih interesovanja, hobija i ljubavi poseduju naši ljudi, tek turisti sa zapada. Od biciklista iz Litvanije, koji su za dve nedelje stigli u Kladovo, do posetilaca etno i rok festivala iz Italije, Irske, Engleske, Rumunije. Da bi se gosti što bolje zabavili taksisti moraju ta dva vrela letnja meseca da rade danonoćno. Bez čestitog predaha – isitče Ristić dodajući da svadbe, žurke, vašari, razna slavlja donose najveći prihod. Pristojno se zaradi za samo ta dva meseca, ali to zaista nije srazmerno udarničkom radu. Međutim, ceo svet radi mnogo više za malo novca i zato se taksisti i ne žale.

Šta bi bilo kad bi se tako puno radilo tokom cele godine, pitamo. Odgvor u dahu stiže: – Ne bi valjalo.

U Kladovu zvanično ne postoji „rent a car“ služba. Svako turističko mesto u razvijenim zemljama, pa i manje od Kladova, ima „rent a car“. Ali, i za taj „poslić“ nephodna su podsticajna sredstva. U prvom redu povoljni krediti. Naš sagovornik zamera bankarima i vlastima, jer je, kaže, za firme kao što je njegova, nemoguće obezbediti poslovne kredite. Ni jedna banka ne želi da kreditira taksiste. Zato je kupovina vozila isključiva briga vlasnika firme.

-Nijje ni to jedina teškoća. Sve je komplikovanije pronaći i zaposliti dobrog profesionalnog vozača, jer je očigledan nedostatak kvalifikovanog kadra. Olakšanje je u zadovoljavajućoj bezbednosti saobraćaja u gradu. Postoji i taksi-stanica. Nije, doduše, dobro što isped Doma zdravlja, na primer, nema dovoljno mesta za taksiste koji najčešće prevoze starije osobe. Taj nedostatak može da se reši i najverovatnije je da će taksisti dobiti više prostora na takvim i sličnim mestima.

U Kladovu je četiri, pet taksi firmi i sve rade uspešno, dakle, može da se živi od ovog posla i u malom gradu. Ovde se često „skokne“ i do okolnih sela, jer su kod kuće ostali starci kojima je prevoz najpotrebniji do bolnice i lekara specijaliste. Ima i onih koji se voze i do susednih gradova, pa i Beograda, do bližih rumunskih gradova.Ipak, bez turista nema značajnije zarade. S porastom broja gostiju u Kladovu i na Đerdapu, u Tekiji i u Brzoj Palanci, kao i domaćoj radinosti (47 domaćina se bavi turizmom), pa i susednom Donjem Milanovcu, i taksi službe imaće više posla. A zaposliti desetak radnika u ovo vreme i nije tako lako. Možda bi to i bio najveći uspeh ove i srodnih malih firmi, pogotovu u gradiću na obali Dunava, na istoku Srbije, gde turizam i njegove prateće delatnosti tek postaju glavna privredna grana.

 

Objavljeno u sklopu projekta „Profil i profit najuspešnijih kladovskih preduzetnika“ koji sufinansira opština Kladovo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.