Bor: NOVA LOKALNA VLAST PRED „PEGLANJEM“ I REŠAVANJEM TEŠKO NASLEĐENIH PROBLEMA!

Bor, S.M. – Šestogodišnje čekanje da se zvanično postavi mandat opštinskom pravobraniocu (opštinskom zaštitiniku imovine ili advokatu, svejedno) nije zabaleženo u novijoj praksi vršenja vlasti na lokalu u Srbiji. Da li je reč o skandalu ili ne, stvar je procene, ali da je „neverovatno a istinito“, dabome da jeste. Opština je, koliko je poznato, zalegla i za nezakonitosti u prosecanju pešačke staze oko Borskog jezera do brane. Izvođenje radova na privatnom posedu bez dozvole vlasnika već je na Sudu i, gotovo je sigurno, koštaće lokalni budžet „đavo i po“. Opštinska kasa je, samo prošle godine za plaćanje kazni zbog ujeda pasa, lakša za 50 miliona dinara, četiri puta više nego recimo u susednom Zajerčaru. Najavljena su veštačenja u najsumnjivijim slučajevima i prijave protiv eventualnih zloupotreba. A mogao je drugačije da se reši problem pasa lutalica. Tek gradnja kuće za žirafu u Zoološkom vrtu koja je apsolutno bespotrebno ojadila lokalni budžet za blizu 6 miliona dinara. Još nije rešeno ni kompletno korišćenje nemalog prosotora Doma kulture, a doći će na red kad-tad, uostalom kao i „zalađena funkcija“ pravobranioca. Budžetski inspektor u nekim javnim i društvenim preduzećima pronašao je niz nepravilnosti koje se, opet, svode na teret opštinske kase.

Na drugoj strani, ostaju zaboravljeni i zapušteni problemi kvazi privatizacije „Centroistoka“, Brestovačke banje, „Ishrane“ (objekti Ekspresa kod Samačkog hotela), ponovno neshvatljivo propadanje zdanja „Kapija Bora“, rašomonijada oko Apotekarske ustanove, bezvezno kupljena i ostavljena stara zgrada kod bivšeg „Rudara“, nazavršene stambene zgarde“Mulen Ruž“ i kod upravne zgrade „Centroistoka“, mnogi nerešeni imovinsko-pravni odnosi na području celog opštinskog atara i pašnjaci sa šumom nekadašnjeg „Poljoproma“, nezavršeni Ski-centar na Crnom vrhu i aerodrom. Tek kada bi se pitali zašto se ne koristi renovirani dvorac Karađorđevića ili gde je sve razbacano više od 400 bronzanih skulptura Likovne kolonije „Bakar“ ( ne računajući Galeriju Bardak, gde je na jednom mestu mali broj najpoznatijih dela) čija je vrednost neprocenjiva i u evropskim razmerama. Ili, šta učiniti sa razorenim FK Bor čijih STO (100 i brojkom) godina postojanja dolazi 2019, za još sedam, osam meseci?  A tu je sigurno još ko zna koliko sličnih primera, od pogrešno datih gradskih lokacija do recimo davno otuđenog aviona koji je često i moćno kružio nad gradom i okolinom i koji bi danas Aero-klubu mnogo značio.

Novi predsednik Opštine Bor, Aleksandar Milikić izjavio je pre neki dan – da se sad tek, nakon blizu godinu dana predsednikovanja, susreće sa mnogim nerešenim pitanjima i nepoznanicama, i da je „neke stvari“ saznao iz novinskih tekstova. Nasledio je teško breme nedaća. Neke će, zasigurno, pokušati da „ispegla“, druge će ići do zla Boga teško i to je neminovnost. Ko je za taj nehaj, pa i neodgovornost, najkrivlji, i ko će morati da snosi bar deo posledica, logično je pitanje. Odgovor je samo jedan: u Boru se, od komunista do danas, ništa ozbiljnije nije radilo dok se nije pitala partija na vlasti. Komiteti i politički komesari menjani zavisno od volje Beograda, ostajala je ista slika i prilika. Sada se to, izgleda, posebno vidi. I još više zna. Jer, nije lako sakriti već viđeno. I to je uspeh!

 

Na fotografijama: Aleksandar Milikić i penzioner Stojan Rajlić na otvaranju apoteke u ulici „Moše Pijade“ (naslovna) i usamljena zgrada na stadionu FK Bor čeka neizvesnu stogodišnjicu…

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije