BOLJI ŽIVOT JE U RAVNICI KRAJ DUNAVA (2)

Što je nekada za kladovsku opštinu i Podunavlje značilo Poljoprivredno dobro „Ključ“, danas je to firma Nikole Verbunkića „Bolji život“ i njegovo poljoprivredno gazdinstvo. Ne samo što Nikola svake godine povećava obradive površine, seje nove kulture i otvara prodavnice stočne hrane od Kladova do Bora, nego što i odlično sarađuje sa državnim sektorom i stara se o svakom dinaru da bude uložen kako valja i kako je najbolje. Voleo bi i on da se nekako, ako je uopšte moguće, izbegnu banke kad se odobravaju investicije u poljoprivredi i pomaže seljacima.

-Ima primera kad su banke aposlutno bespotrebne. Moglo bi da se udesi i da svaka subvencija, pa i odobreni kredit dođu do naših njiva bez posrednika, pogotovu bankara koji, kad se sve sabere, skinu kajmak. Kad je reč o tržištu, to sam sam rešio na najbolji mogući način. Najmanje 80 odsto svoje ratarske proizvodnje prodajem negotinskoj Uljarici. Poverenje je stečeno i sad je sve lakše. Možda mi najviše „pomažu“  prodavnice stočne hrane koju pravim u svojoj režiji i plasiram tamo gde je potražnja najveća. Tako svaki dan stiže para, nekad manje nekad više. Bez tog „obrta“ ne bi se daleko odmaklo. I najnovija prodavnica u Boru, industrijskom gradu, radi super, prezadovljan sam, mada ne zaostaje ni prodajno mesto u Rtkovu. Tu su se „stacionirali“ sin i snaha u dve smene i, Bogu hvala, dobro ide, deca su zadoovljna – podseća Nikola.

-Idemo dalje – naglašava naš domaćin. – Odobren mi je projekat za 43 hekatra pod voćem. Zasadićemo višnju, trešnju, orah i lešnik. Planirana je i hladnjača, tek sistem za navodnjavanje, tu su, u tri mašinska parka, i 13 traktora, 4 kombajna i sva ostala potrebna mašinerija. Srbija je zemlja sa niskom produktivnošću što se ratarstva tiče. Zapamtio sam primer da prosečan srpski poljoprivredni proizvođač proizvodi hrane za 8 potrošača, nemački za blizu 50, američki za 140.Trudimo se da takav prosek popravimo. Neophodna nam je savremena mehanizacija. Mehanizacija koju koristim je većinom jako stara, napravili smo i servis koji koristimo kako bi mogli da održavamo celokupnu mehanizaciju ispravnom i kako bi u sezoni imali što manje „praznog hoda“ zbog kvarova koji se događaju u samim procesima obrade zemlje i poljoprivrednih kultura.

– Čuo sam da je čest primer da veliki poljoprivrednici u Vojvodini pokušavaju da uz pomoć agrarnih fondova, subvencija i kredita potpuno modernizuju svoj mašinski park kupujući najnovije traktore, kombajne i priključne mašine. Sve češće se odlučuju i za kupovinu mašina na lizing, zbog jednostavnije procedure i smatraju da su jeftiniji od kredita. Kod kredita je trebala zaloga, pa nije bilo dovoljno zemlje, zašto nisu sređeni svi papiri, obezbeđenje kredita kroz kombajn, drugi traktor, pa treći, pa da li je neko zaposlen, da li ima neka primanja, platu, penziju … Kod lizinga  je jednostavnija procedura odobravanja, traktor ili kombajn su zalog i ništa više.  Proizvođač postaje vlasnik predmeta lizinga tek kada otplati poslednju ratu. Rata je mesečna, ali godišnje prinose nije moguće predvideti pa postoji velika mogućnost da ne budete u stanju u toku loše godine kada su mali prinosi da redovno izmirujete ratu. Dobro bi bilo kada bi postojalo razumevanje da rata bude manja u toku kalendarske godine u kojoj su mali prinosi ili da je povećamo kada ima velikog roda koji se može unovčiti. Ovako, ako nemate za oko tri rate … Veliki je rizik kupiti traktor od 150.000 evra ili kombajn od 200.000.

U firmi „Bolji život“, sem Nikoline porodice „na čelu sa sinom Bojanom“, zaposleno je još pet stalnih radnika. Kad je sezona dolazi nova radna snaga. Fabrika pod vedrim ili mutnim nebom ne čeka. Nekad je važan i sat vremena da se okonča posao u polju.

I Bojan voli svoje Rtkovo i rodne njive. O svom selu priča sve najlepše… „ Nalazimo se u dnu dunavskog Ključa, spadamo u red starih naselja. U austrijskoj karti „Temišvarski Banat“ našao sam da je Rtkovo 1.736. godine imalo 35, a vek kasnije 99 kuća… Početkom 17. veka  stižu doseljenici i povratnici iz Vlaške… Nadamo se da će se zaustaviti odlazak u inostranstvo, verujem da će Srbija sve više podsticati poljoprivredu i opstanak mladih na svojim ognjištima. To je pravi put. Baš ovih dana priča se o ideji da se mladima na selu pokloni državno zemljište i ponudi 10.000 evra po članu domaćinstva. Ako se ovi planovi ostvare u dogledno vreme, procvetaće cela Timočka krajina, pogotovu naš kraj, od Zaječara do Dunava. U Rtkovu ni danas nema zaparloženih parcela, a tek kad se zaista okrenemo selu…

 

Objavljeno u sklopu projekta „Profil i profit najuspešnijih kladovskih preduzetnika“ koji sufinansira opština Kladovo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

solarismedia

Vesti iz istočne Srbije